Završila se bagremova paša, pčelar je zadovoljan - sve što je planirao to se i ostvarilo sa velikim procentom, pa treba izvrcati med i pripremati se za sljedeću pašu. Sada dolazi pčelareva svest do izražaja o tome - koliko će meda ostaviti. Sledeća paša je lipova, imaće dosta dana bespašnog perioda. Ako znamo da za 1kg legla treba 2kg meda, polena, moramo biti svesni, a i savesni da im ostavimo dovoljnu količinu meda, jer lipa je nepredvidiva, minimum hrane koju trebamo ostaviti je do 15 kg. Ne znamo da li će lipa zamediti, a moramo pčelu obnoviti da povećamo količinu i dobijemo mlade pčele, ne izrabljene, ali odnegovane sa dovoljno belančevina, masti, ugljenih hidrata - pčele, koje će sačekati livadu i suncokret u radnom raspoloženju i brojčano jake. Ako omanemo na lipu dolazi druga livada, suncokret. Uvek spremni moramo biti.

Uvećanje pčelinjih zajednica rojenjem

Jun je mesec kada će se videti šta nam je priroda darivala, što se tiče bagremovog meda i kako smo mi sami spremili zajednice za medobranje. Svi će se sada truditi da ne dozvole da im zajednice dođu u rojevo stanje i izgube radni elan. Moramo shvatiti da i razmnožavanje pčelinjih zajednica je jedan od prevashodnih poslova, jer time uvećavamo pčelinjak,a i ne dozvoljavamo opadanje ukupnog broja zajednica.

U junu će se profesionalni pčelari truditi da što više pokupe nektara livadskog ili od svilenice kada je u punom cvetu u pola meseca. Početnici, a i pčelari sa malim brojem košnica ići će na proizvodnju rojeva i uvećavanje pčelinjaka a neki na pripremu rojeva za tržište. Ja ću ovde više da se posvetim tom delu rada oko uvećanja zajednica rojenjem, a i tim problemima koji se mogu javljati kod rojenja, nego kod sprečavanja istog.

Pčelar profesionalac zna u svakoj situaciji da se snađe i ne dozvoljava sebi takav luksuz, čak i da ulazi u situacije iz kojih nema lepog i adekvatnog izlaza iz iste. Ali postoje i drugi pčelari i to većina koja radi sa manjim brojem košnica i sa manjim iskustvom, kojima će ovde biti predstavljeno nekoliko načina za rojenje pčela i uvećanje pčelinjaka. Zašto više načina? Zato jer je svaki za sebe specifičan i različit od predhodnog, a na nama je da odaberemo šta želimo i koji nam je način prihvatljiviji u datom trenutku.

Podela

Kada smo iscedili med društva su dostigla maksimum razvoja. Imamo prazne košnice ili nukleuse i trebamo uraditi podelu pčelinje zajednice na pola. Kako? Za podelu se odaberu najjača zdrava društva, koja imaju po 8, 9 ili 10 rama legla, od 15 do 20 kg meda, 15 do 17 ulice pčele, 2, 3 ,4 rama perge. Podela se izvodi popodne, kada postoji intezivan let pčela. Do košnice čija se podela društva izvodi postavlja se prazna košnica iste boje. Na nosačima stavi se košnica prazna pored košnice koja će se deliti na pola. Iz gnezda se vadi i premešta polovina ramova sa leglom, medom, pergom i pčelama koje su na njima. Prethodno se odluči kojem će društvu pripasti matica. Gnezda zatim ograničiti na po jedan deo i obe pomaknuti levo desno za po jedno 50 - 60 cm od mesta gde je stajala osnovna. Na taj način pčele koje su bile napolju pri povratku ne nalaze svoju košnicu na mestu, pa ulaze levo i desno u obe, ali ipak veći je ulazak u košnicu u kojoj je matica. Ujutru treba dodati društvu bez matice sparenu maticu u matični kavez. Ako ima mesta sutra mogu košnice da se razmaknu za još, ali i ne mora. Primenom ovog metoda očuva se biološka celovitost svakog od društva.

Ona imaju dovoljno pčela i leglo različitih starosti, te se ne narušava njihov normalan život. Do jeseni oba društva se dobro razviju i blagodareći tome uspešno prezime. Sledeće godine u novoj sezoni ona su ravnopravni učesnici u glavnoj paši.

Stvaranje novih društava mladom pčelom

Šta trebamo uraditi? Stavi se prazna košnica ili nucleus na neko prazno mesto u pčelinjak. Zatim se uzmu ramovi sa leglom i pčelama i prenesu u košnicu koju smo spremili. Pčele izletnice vratiće se u svoju košnicu, a preostale mlade pčele obrazovaće novo društvo, kojem se dodaje sparena matica ili zreo matičnjak. Ramovi za obrazovanje novih nuleusa uzimaju se samo iz jakih pčelinjih zajednica koja imaju 8 , 9 rama sa leglom 15 , 16 ulica sa pčelom. Ovaj posao se obavlja normalno po lepom i toplom vremenu, kada su pčele vrlo aktivne. Društvo od koga će se obrazovati drugo novo društvo, ponovo pregledamo da utvrdimo njegovo stanje. Pošto pronađemo maticu obeležimo ramove koje ćemo premestiti, a zatim stavljamo u košnicu koju smo pre toga stavili u pčelinjak, tamo gde je imalo prazno mesto, uzmu se 2 rama srarog legla, 2 rama meda, 1 ram perge, sve sa pčelom . Sem toga uzmu se još dva tri rama sa pčelom i stresu se u košnicu iz drugih pčelinjih zajednica. Leto se suzi toliko da mogu proći po jedna ili dve pčele. Do večeri stara pčela se vrati svom društvu, a nukleusu se doda u večernje sate sparena matica u matični kavez ili zreo matičnjak. Društvu od kojeg se obrazuje nukleus, umesto oduzetih ramova, daju se ramovi sa satnim osnovama za gradnju ili već izgrađene osnove. Nekoliko dana nakon obrazovanja, izdvajanja, isti se ojača jednim ramom legla različite starosti, uzme se opet iz neke jake pčelinje zajednice ali bez pčele. Taj postupak se ponavlja nekoliko puta dok se roj ne razvije u normalnu pčelinju zajednicu koja će biti spremna za suncokret. Ovakvi rojevi obrazuju se po završetku jače prve prolećne paše, bagrem i kada se očekuje druga glavna paša, koja počinje krajem juna i početkom jula.

Dokle god je razvitak pčelinje zajednice, nove i stare, ako su u njoj ubačene satne osnove, u zbegu držati obavezno ram sa medom kao stimulativnu prihranu. Ako negde ima unosa nektara nema potrebe za držanjem rama sa medom u zbegu.

Formiranje roja iz više pčelinjih zajednica

Takav način uvećavanja je brz razvitak pčelinjih novostvorenih zajednica, a da se ne gubi ništa od zajednica od kojih hoćemo da stvorimo novu. Ako nam je potreban roj za uvećanje ili za tržište, ali stvoriti ga brzo i omogućiti mu brz razvitak uradićemo sledeće: Po lepom i vedrom bez vetra danu u popodnevnim časovima iz nekoliko društava uzećemo po jedan - dva rama sa zrelim leglom i pčelom i stavljaćemo u jednu košnicu ili nukleus, u zavisnosti šta nam treba, tu dodamo jedan ram sa medom i pergom, istu pčelu koju smo ubacili posolimo sitnim mlevenim šećerom i odozgo poprskamo povidonom razređenim sa vodom, da bi pčela bila smirena i da ne dolazi do tuče iste. Vodimo računa da ne uzmemo maticu iz ni jedne zajednice. Uspeh se najbolje postiže kada takav roj ili da je nazovem pčelinja zajednica se odnese dalje od pčelinjaka tako da se pčela ne može vrati u svoja matična društva. Sutradan izvrši se pregled novostvorene zajednice, ubaci se kavez sa sparenom maticom, ali obavezno doda ram u zbeg sa medom, da bi se izazvao unos meda radi lakšeg prijema matice, jer imamo stariju pčelu. Takvom stimulacijom matica koja je ubačena počeće ranije zaležanje i sigurnost prijema je veća. Ako neko ima strah od prijema može maticu držati u kavezu tri dana, pa da proveri kako se pčela ponaša, ako ustanovi da je sve u redu istu može pustiti, pratiti, ako pčela ne sklupčava maticu onda je sve u redu. Ovaj način je najbrži i najbezbolniji i ne ostavlja posledice na zajednice iz kojih uzimamo leglo. U te iste zajednice iz kojih smo uzeli leglo po ram dva dodaćemo ili urađene ramove ili ramove sa satnim osnovama. Takvim radom smanjili smo u znatnoj meri nagon za rojenjem.

(Redakcija AGRO-EKO Magazina zahvaljuje se ovom prilikom gdinu Slobodanu Jevtiću, dugogodišnjem pčelaru, koji nam je ustupio svoja saznanja o rojenju, kao i na dosadašnjoj saradnji)

AGRO-EKO Magazin