Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Značaj pH vrednosti u vašoj bašti: Šta uzrokuje kiselo, a šta alkalno zemljište?

zemljište poljoprivreda ilustracijaDa bi ste bili sigurni da su vašu usevi u pravoj meri obezbeđeni hranivima od organske materije koja se nalazi u zemljištu, potrebno je da razumete pojam pH vrednosti zemljišta. pH vrednost opisuje odnosno detektuje relativnu kiselost ili alkalnost vašeg zemljišta i veoma je bitna za zdravlje i rast biljaka.

pH zemljišta u značajnoj meri utiče na pozitivnu aktivnost gljiva i bakterija u zemljištu, a takođe esencijalan je za dostupnost hraniva za biljni koren odnosno korenov sistem useva.

Šta je pH zemljišta?

pH zemljišta predstavlja numeričku vrednost kiselosti ili alkalnosti zemljišta. Mera pH vrednosti izražava se logaritamskom skalom od 0 (najkiselije zemljište) do 14 (najalkalnije ili bazno), dok je vrednost 7.0 neutralno. pH skalu koriste hemičari da bi izmerili koncetraciju rektivnog hidrogena (H+) u rastvoru.

Soil PH jpgVećina useva preferira pH od 6.0 do 6.5, ali možete imati produktivnu baštu ukoliko u što dužem periodu pH nivo u vašoj bašti iznosi od 5.5 do 7.0 (pogledati skalu na slici 1.) Razlika od samo 0.5 možda ne deluje kao velika, međutim pH skala je logaritamska skala, što znači, na primer, pH 7.0 je zapravo 10 puta kiselije od pH 6.0. Dalje, krompir i borovnica, najbolje se razvijaju na kiselom zemljištu, što predstavlja izuzetak od većine ostalih useva, koji zahtevaju središnji pH nivo.

pH vrednost zemljišta je rezultat unterakcije stena, biljaka i vremenskih uslova tokom mnogo godina, i varira u zavisnosti od klimatskih i fizičkih uslova sredine. U vlažnim klimatima, koji su pogodni za razvoj gustih šuma, zemlijšte teži da postane kiselo, sa pH nivoom obično između 4.0 i 5.5. Travnjaci/pašnjaci često su kiselog zemljišta od 6.0 do 6.5, dok u većini airidnih zona dominira alkalno zemljište sa vrednostima pH od 7.0 do 7.8.

Lokalne razlike između stena mogu uzrokovati velike varijacije unutar ovih generalnih pravila- na primer, kada krečnjak stvara alkaline 'zakrpe' u kiselim zemljištima ili kada nadmorska visina dovodi do više ili manje padavina. Osim toga, prirodna zemljišta su često degradirana tokom izgradnje raznih konstrukcija za proizvodnju, tako da se ponekad obradivo zemljište u potpunosti izgubi.

Neka sintetička hemijska đubriva - uglavnom ona koja sadrže amonijak ili sumpor - mogu zakiseliti zemljište, kao što način obrade zemljišta može redukovati količinu organske materije u zemlijštu. Bitna činjenica u vezi sa kiselošću zemljišta, bitno je pomenuti, da kisele kiše koje su intenzivne od peroda 1800-te godine, mogu izazvati zakišeljavanja zemljišta, što je čak određene regione planete trajno obeležilo kao područja kiselih kiša.

Pored spoljašnjih faktora, pojedine vrste organske materije tokom procesa rasapadanja u zemljištu mogu uticati na pojačanje kiselosti zemljišta, kao što su treset i borove iglice.  

Soil pH jpgNa drugoj strani, alkalna zemlijšta koja najčešće nastaju na krečnim terenima ili na zemljištima bogatim mineralnma kalcijuma, mogu izazvati problem akumuliranja soli u obradivom sloju zemljišta u slučaju aridnih zona koje karakteriše visok stepen evaporacije vode. Mnoge baštenske biljke će se uspešno razvijati, čak i u alkalnom zemljištu ukoliko je isto obogaćeno organskom materijom u dovoljnoj količini, što će značajno uticati na zadržavanje vode u oraničnom sloju. Takođe, malč kao agrotehnička mera može sprečiti ili umanjiti nagomilavanje soli u zoni korenovog sistema, tako što će redukovati evaporaciju vode sa površine zemljišta.

Savet: Redovna analiza zemljišta, u periodu na svake tri godine, zatim kontrolisano đubrenje, posebno đubrivima koja sadrže sumpor ili amonijak - sačuvaće vaše zemljište od ekstremnih pH vrednosti, odnoso omogućiti će proizvođačima da postignu optimalnu pH vrednost zemljišta u dužem vremenskom periodu, što će njihovu proizvodnju učiniti održivom.

(autor: MSc Ivana Trifković / AGRO-EKO Magazin)


Nasumični sadržaj