Šta je tiha zamena? Koje su matice bolje: iz tihe ili rojevne - to su najviše pitanja pčelara a i dokazivanja.

Tiha zamena je zamena stare , bolesne ili defektne matice. Defekt može biti prirodan a može biti izazvan tako što pčelar odseca krila ili nogu matice. Tada počinje gajenje nove matice.

Gajenje nove matice počinje uz prisustvo stare. Poznate su dve vrste tihe zamene matica: jednokratna i periodična.

Uzrok jednokratnoj smeni je najčešće defektnost matice, usled čega je njena plodnost mnogo smanjena, pčele to blagovremeno primete i počnu sa odgajanjem nove.
Za periodičnu tihu zamenu matice karakteristično je da se redovno ponavlja u istom društvu posle određenog perioda. Po svojoj prilici ona je nasledne prirode u takvim društvima nagon za rojenjem jako potisnut.

Gajenje novih matica za samo smenu pčelar obično ne primeti. Rojno stanje društva se ne javlja, pčele spokojno rade i normalno skupljaju nektar, ako ga ima, polen, grade saće.
Zasnovani matičnjaci ne razlikuju se po spoljnoj izgrađenosti od rojnih, smena se može dogoditi u bilo koje vreme godine od proleća do jeseni.
Pri tome stara matica ne napusta gnezdo (pčele je ne ubijaju) ni posle zasnivanja matičnjaka. Ona nastavlja da polaže jaja i posle izlaženja mlade matice sve dok nova ne bude spremna za polaganje jajašca.
Ima slučaja kada stara i mlada matica istovremeno polažu jaja u gnezdu , često na jednom istom satu još dugo posle pojave mlade matice.
Tihu zamenu matice može izazvati i sam pčelar, odsecanjem matici noge ili krila.
To je dosta jednostavan način te ga pčelari praktikuju. Takva praksa ima lošu stranu što pčele posle osakaćenja ne žure sa gajanjem nove matice.
To usporava razvoj društva, jer po pravilu osakaćena matica postaje manje produktivna. Znači da sakaćenje nije preporučljivo.

Drugi način izazivanja tihe smene je kada pčelar izbuši rupu u centar jednodnevnog legla, tada pčele kreću da izvlače matičnjak, taj matičnjak pčelar mora ukloniti na vreme i iskoristiti ga jer kada pčele primete da su prevarene porušiće isti.

Matice proizvoditi iz košnica gde je visoki stepen higijene pčela tako da se te predispozicije prenose na nove matice. Higijena pčela je nasledna ako je sami ne porušimo rojenjem. Da ne bi to uradili rojenje se radi isključivo podelom na pola, sve ostalo smanjivanje je rušenje higijenskog nasleđa. U svakoj košnici mora imati 1/6 higijenskih pčela koje će prepoznati bolest u košnicu i istu eliminisati.

(Ja o ovome pričam na svojim predavanjima i o načinu ispitivanja higijene pčela. Na tom poslu oko higijenskom ponašanju pčela radili su Kefuss,1996. te Stanimirović 2001.)

(autor: Slobodan Jevtić / Agro-Eko Magazin)

VEZANI TEKSTOVI:

Kako pripremiti pčelinju zajednicu za prezimljavanje

Male košnice kao pomoćne zajednice: DB 6-ramni nukleus