Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish
Ремонт ноутбука своими руками. Быстрый и гарантийный ремонт ноутбуков. Срочный ремонт ноутбуков. Ремонт компьютеров на дому. Быстрый ремонт компьютеров своими руками. Настройка и ремонт компьютеров. Java уроки для начинающих. Лучшие java уроки. Учим язык Java с нуля. Обзор смартфонов samsung. Качественный обзор смартфонов samsung galaxy. Обзор смартфона samsung galaxy s4. Фото картинки приколы. Самые новые картинки приколы. Лучшие приколы картинки. Скачать аддоны для wow. Самые новые аддоны для wow скачать. Скачать аддоны для wow быстро и без реги. Видео уроки python. Лучшие python уроки. Учим язык python с нуля. Скачать шаблоны для Joomla. Самые новые joomla шаблоны. Бесплатные шаблоны для Joomla.

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Organsko đubrenje: Zelenišno đubrivo – lupina, grahorice, heljda...

lupina ilustracijaU našoj zemlji najviše korišćeno organsko đubrivo je stajnjak. Međutim, smanjenje stočnog fonda poslednjih godina uticalo je na to da se ono primenjuje u sve manjim količinama, a u biljnoj proizvodnji potrebe za organskim đubrivima su sve veće. Zbog toga, se ukoliko ne postoje uslovi za primenu stajnjaka, preporučuju neka druga organska đubriva, a jedno od njih je zelenišno đubrenje.

Zelenišno đubrivo predstavlja svežu biljnu masu koja se zaorava u zemljište i kojom se unosi organska materija i hranljivi elementi, a naročito azot. U svrhu ovog načina đubrenja gaje se određene kulture koje se zaoravaju na mestu proizvodnje, mada se organska materija može donositi i sa strane i zaorava. Hranljivi elementi koji se nalaze u zelenišnom đubrivu nisu direktno pristupačni za biljku, već mora da prođe vreme da se oni mineralizuju.

Pored unošenja hranljivih elemenata u zemljište dejstva, zelenišnim đubrenjem povećava se sadržaj organske materije u zemljištu, a time i poboljšavaju se fizičke osobine zemljišta.

Zelenišno đubrenje se ne preporučuje u područjima sa godišnjom količinom padavina ispod 500 mm, jer posle zaoravanja u suvo zemljište organska materija se slabo mineralizuje, a i u uslovima smanjene vlažnosti proizvodnja vegetativne mase je skromna. Da bi se postigao pun efekat zelenišnog đubriva poželjno je da biljke koje se koriste poseduju sledeće osobine:

  • Razvijen korenov sistem velike apsorpcione moći
  • Brz porast
  • Kratak vegetacioni period
  • Sposobnost fiksiranja atmosferskog azota
  • Skromnost po pitanju ishrane
  • Seme ovih biljaka treba da ima visok koeficijent klijavosti u uslovima smanjene vlažnosti zemljišta.

U svrhu zelenišnog đubrenja najčešće se gaje leguminozne biljke (lupina, detelina, grašak, konjski bob, grahorice), mada se mogu gajiti i neleguminozne biljke, mada ređe (heljda, uljana repica, suncokret, ovas, ječam).

Najpogodnija i najviše korišćena biljka za zelenišno đubrenje je lupina, jer ima dubok korenov sistem (130 do 150 cm) i kratak vegetacioni period (110 do 150 dana). Lupina dolazi u obzir za peskovita i zemljišta slabo-kisele reakcije, na kojima daje veliku količinu zelene mase – od 40.000 do 75.000 kg/ha. Seje se u martu. Za setvu je potrebno do 20 kg/ha. Zaorava se kada je većina biljaka u cvetu, odnosno početkom juna. Odlično uništava korove.

Grašak i grahorice (maljava i panonska) seje se u jesen. Količina semena za setvu je 140 kg /ha. Za brdske krajeve upotrebljava se heljda. Ona uspeva na svim tipovima zemljišta, a na jako kiselim može dati čak 2 otkosa godišnje. Za zelenišno đubrenje mogu se gajiti i facelija, u količini 15 kg semena/ha. Zaoravanje useva gajenog za zelenišno đubrenje vrši se na dubinu od 25 do 30 cm, u fazi cvetanja, jer je tada postignuta najveća vegetativna masa, a i nije došlo do migracije azota iz vegetativnih u generativne organe. Takođe, mlade biljke razlažu se brže nego starije, jer starije biljke sadrže više celuloze i lignina. U ovoj fazi najpovoljniji je odnos C:N, što ima pozitivan uticaj na dalji tok mineralizacije zaorane mase. Iskorišćavanje azota iz ovih đubriva je 1 do 2 godine.

Zelenišno đubrenje se nije raširilo u širokoj praksi. Obzirom da je česta pojava da stajnjaka i drugih organskih đubriva nema u dovoljnim količinama, da je njegova proizvodnja jeftinija od proizvodnje stajskog đubriva, a kvalitet unete organske materije je bolji, manji su i gubici azota, ovom načinu đubrenja mora se dati veći značaj.

Aro-Eko Magazin / PSSS, dipl. ing. Svetlana Jerinić


Nasumični sadržaj