Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Organsko đubrenje: Zelenišno đubrivo – lupina, grahorice, heljda...

lupina ilustracijaU našoj zemlji najviše korišćeno organsko đubrivo je stajnjak. Međutim, smanjenje stočnog fonda poslednjih godina uticalo je na to da se ono primenjuje u sve manjim količinama, a u biljnoj proizvodnji potrebe za organskim đubrivima su sve veće. Zbog toga, se ukoliko ne postoje uslovi za primenu stajnjaka, preporučuju neka druga organska đubriva, a jedno od njih je zelenišno đubrenje.

Zelenišno đubrivo predstavlja svežu biljnu masu koja se zaorava u zemljište i kojom se unosi organska materija i hranljivi elementi, a naročito azot. U svrhu ovog načina đubrenja gaje se određene kulture koje se zaoravaju na mestu proizvodnje, mada se organska materija može donositi i sa strane i zaorava. Hranljivi elementi koji se nalaze u zelenišnom đubrivu nisu direktno pristupačni za biljku, već mora da prođe vreme da se oni mineralizuju.

Pored unošenja hranljivih elemenata u zemljište dejstva, zelenišnim đubrenjem povećava se sadržaj organske materije u zemljištu, a time i poboljšavaju se fizičke osobine zemljišta.

Zelenišno đubrenje se ne preporučuje u područjima sa godišnjom količinom padavina ispod 500 mm, jer posle zaoravanja u suvo zemljište organska materija se slabo mineralizuje, a i u uslovima smanjene vlažnosti proizvodnja vegetativne mase je skromna. Da bi se postigao pun efekat zelenišnog đubriva poželjno je da biljke koje se koriste poseduju sledeće osobine:

  • Razvijen korenov sistem velike apsorpcione moći
  • Brz porast
  • Kratak vegetacioni period
  • Sposobnost fiksiranja atmosferskog azota
  • Skromnost po pitanju ishrane
  • Seme ovih biljaka treba da ima visok koeficijent klijavosti u uslovima smanjene vlažnosti zemljišta.

U svrhu zelenišnog đubrenja najčešće se gaje leguminozne biljke (lupina, detelina, grašak, konjski bob, grahorice), mada se mogu gajiti i neleguminozne biljke, mada ređe (heljda, uljana repica, suncokret, ovas, ječam).

Najpogodnija i najviše korišćena biljka za zelenišno đubrenje je lupina, jer ima dubok korenov sistem (130 do 150 cm) i kratak vegetacioni period (110 do 150 dana). Lupina dolazi u obzir za peskovita i zemljišta slabo-kisele reakcije, na kojima daje veliku količinu zelene mase – od 40.000 do 75.000 kg/ha. Seje se u martu. Za setvu je potrebno do 20 kg/ha. Zaorava se kada je većina biljaka u cvetu, odnosno početkom juna. Odlično uništava korove.

Grašak i grahorice (maljava i panonska) seje se u jesen. Količina semena za setvu je 140 kg /ha. Za brdske krajeve upotrebljava se heljda. Ona uspeva na svim tipovima zemljišta, a na jako kiselim može dati čak 2 otkosa godišnje. Za zelenišno đubrenje mogu se gajiti i facelija, u količini 15 kg semena/ha. Zaoravanje useva gajenog za zelenišno đubrenje vrši se na dubinu od 25 do 30 cm, u fazi cvetanja, jer je tada postignuta najveća vegetativna masa, a i nije došlo do migracije azota iz vegetativnih u generativne organe. Takođe, mlade biljke razlažu se brže nego starije, jer starije biljke sadrže više celuloze i lignina. U ovoj fazi najpovoljniji je odnos C:N, što ima pozitivan uticaj na dalji tok mineralizacije zaorane mase. Iskorišćavanje azota iz ovih đubriva je 1 do 2 godine.

Zelenišno đubrenje se nije raširilo u širokoj praksi. Obzirom da je česta pojava da stajnjaka i drugih organskih đubriva nema u dovoljnim količinama, da je njegova proizvodnja jeftinija od proizvodnje stajskog đubriva, a kvalitet unete organske materije je bolji, manji su i gubici azota, ovom načinu đubrenja mora se dati veći značaj.

Aro-Eko Magazin / PSSS, dipl. ing. Svetlana Jerinić


Nasumični sadržaj