Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Podizanje zasada lekovitog i aromatičnog bilja

stevia zasad 1Veliki broj lekovitih i aromatičnih vrsta ima sitno seme, pa je potrebna velika pažnja u pripremi setvenog sloja i u samoj setvi.Za direktnu setvu u polje koriste se specijalne sejalice koje olakšavaju i ubrzavaju posao, a u nekim slučajevima mogu da se koriste i adaptirane klasične sejalice.Direktnom setvom u polje zasniva se samo manji broj lekovitih biljaka.Veći broj lekovitih i aromatičnih kultura zasniva se preko proizvodnje rasada, koji se u pogodnoj fazi rasta rasađuje na stalno mesto u polju.Zasnivanje kulture preko rasada je malo skuplji metod, ali je kod kultura koje imaju sitno seme sigurniji od direktne setve u polju.

Za većinu višegodišnjih vrsta rasad se proizvodi u letnjem periodu, u otvorenim lejama, a proizvodnja se zasniva u jesen iste ili u rano proleće naredne godine. Glavna prednost je niža cena proizvodnje rasada u letnjem periodu u poređenju sa zimskom proizvodnjom u zatvorenom, grejanom prostoru a pored toga ovim načinom se štedi energija, što je posebno afirmativno za organsku proizvodnju.Sadnice proizvedene na taj način su snažnije, vitalnije i po pravilu daju dobre prinose već u prvoj proizvodnoj godini.

Zimska proizvodnja rasada u plasteniku ili stakleniku prikazuje se u proizvodnji jednogodišnjih vrsta.Taj način proizvodnje je dosta skuplji, a sadnice proizvedene u zatvorenom prostoru, često u prolećnom periodu po rasađivanju sporo napreduju.U slučaju suše, prijem biljka je otežan, a događa se da i cela proizvodnja dođe u pitanje, pa je taj vid zasnivanja veoma rizičan, bez sistema za navodnjavanje.Zbog toga je taj način razmnožavanja manje zastupljen kod proizvodnje višegodišnjih kultura, a praktikuje se u proizvodnji nekih jednogodišnjih vrsta koje imaju sitno seme kao što su bosiljak, majoran i neke druge biljne vrste.

Osim tih načina, neke lekovite biljke se proizvode sadnjom vegetativnih organa za razmnožavanje, kao na primer pitoma nana i estragon. Sadni materijal se sadi u otvorene brazde u jesen ili u rano proleće. Jesenja sadnja u našim krajevima uglavnom daje bolje rezultate u poređenju sa prolećnom. U nekim slučajevima sadnju je moguće izvesti i u toku zime. Potrebno je da samo klimatski uslovi to omoguće, tj. da vlažnost zemljišta bude pogodna za obradu, a temperature prihvatnjive za rad u polju.

Agro-Eko Magazin / izvor: PSSS, autor: Dipl.ing. Nemanja Konstantinović


 

Nasumični sadržaj