Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Vreme i način sađenja trešnje i višnje

visnja tresnja beharTrešnje i višnje, kao i sve druge voćke stablašice se sade u toku zimskog mirovanja - od otpadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. U našim klimatskim uslovima najbolje je jesenje sađenje.

Jesenje sađenje obavlja se od otpadanja lišća (početkom novembra) do početka zimskih mrazeva. Sadnicama posađenim u jesen stoji po pravilu na raspolaganju dovoljna količina vlage u zemljištu, preseci žila kalusiraju i na njima se obrazuju apsorpcione žilice koje rano u proleće, čim se zemljište zagreje, počnu intezivno da obavljaju funkciju. Trešnje i višnje posađene u jesen ranije kreću, brže rastu u proleće i bolje se razvijaju naredne godine.Ako se ne obavi jesenje sađenje treba nastojati da sadnice budu posađene tokom toplih zimskih dana kada zemljište nije smrznuto.

Prolećno sađenje treba obaviti što ranije, po mogućstvu do sredine marta. Što je sađenje kasnije, smanjuje se procenat prijema i porast posađenih voćaka. Kasno posađene sadnice su veoma osetljive na sušu, pa ih treba češće zalivati. Ukoliko se sađenje obavlja u proleće preporučuje se da se korenovi istrapljenih sadnica potope u vodu (12-24h) da bi sadnice povratile svežinu.

Sadnice se pripremaju pojedinačno. Priprema se sastoji od detaljne kontrole korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice. Pri tome treba voditi računa da nema mehaničkih oštećenja i prisustva prouzrokovača bolesti i štetočina, da sadnice nisu počele da se suše ili da nisu izmrzle. Sve oštećene, nekvalitetne i zdrastveno neispravne sadnice se odstranjuju. Povređene žile na sadnici treba odstraniti odsecanjem do zdravog mesta. Zdrave žile se skraćuju na dužinu 20-25cm da bi se osvežili preseci. Treba odseći i žile koje se ukrštaju i prepliću tako da presek bude gladak i što manji. Preporučuje se da se koren pre sađenja umoči u „kašu“ koja se sastoji od jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode. U vodu treba dodati i neki fungicid u cilju dezinfekcije žila. Uloga „kaše“ je veoma značajna, posebno ako se sadnja obavlja u proleće. Ona „oblači“ koren prekrivajući ga zemljišnom skramom, što omogućava bolji kontakt žila sa okolnom zemljom.

Sadnice trešnje i višnje na stalno mesto treba saditi na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu. Pri tome spojno mesto sadnice treba da bude iznad nivoa zemljišta. Žile sadnica pri sađenju treba da budu zrakasto raspoređene po jami a zatim se koren prekrije sitnom i plodnom zemljom. Sadnica se povremeno prodrma da sitna zemlja zađe između žila. Da bi se uspostavio što bolji kontakt sadnice i zemlje vrši se gaženje oko sadnice i to jače ako je prolećno sađenje i zemlja manje vlažna, dok se slabije gaženje obavlja u jesen i kada je zemljište vlažnije. Još bolji kontakt uspostavlja se zalivanjem neposredno po sađenju sa po 10 l vode po sadnici, naročito ako je sađenje obavljeno u proleće. Kada su žile prekrivene slojem zemlje debljine od 5cm ili više, tada se dodaje zgoreli stajnjak u količini od 5 do 10 kg po sadnici, koji se pokrije ili izmeša sa tankim slojem zemlje. Dobro posađena sadnica ne bi smela da se isčupa blagim povlačenjem rukom. Pri sađenju treba nastojati da sadnica bude što vertikalnija. Posle sađenja oko sadnica treba razbacati po 50 do 100 g kompleksnog NPK đubriva kombinacije 6:12:24 ili slično.

Prilikom sađenja trešnje i višnje treba voditi računa da se pri manipulisanju sadnicama ne očenjuju pupoljci koji su nežni i krti, naročito u srednjem delu sadnice. Iz njih treba da se razviju skeletne grane.

Sađenje trešnje i višnje se može obaviti i hidroburom, posebno na suvim ili tvrđim zemljištima i kada raspolažemo manjim količinama sitne zemlje. Hidrobur je posebno efikasan u uslovima kasnog prolećnog sađenja. Sađenje hidroburom zahteva dosta vode, što može biti pogubno u uslovima težih ilovastih zemljišta, naročito ako posle sađenja nastupi duži kišni period. Ako zasad trešnje ili višnje u podizanju nije ograđen, onda svaku sadnicu treba zaštiti od glodara postavljanjem pletene mreže od plastike ili nekim drugim zaštitnim materijalom. Ukoliko u okruženju ima miševa ili voluharica tokom zime pri obilasku zasada, treba utvrditi da li oko sadnica ima rupa i u njih onda ubaciti otrovne mamke.

Agro-Eko Magazin / izvor: PSSS Smederevo


Nasumični sadržaj