Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Kako uzgojiti brokoli

brokoli iliti brokulaBrokoli pripada porodici kupusnjača (Brassicaceae oleraceae) i gaji se zbog zelenog punog cveta – cvasti i veoma je srodna sa karfiolom. Za razliku od karfiola, na brokoli se osim centralne ruže razvijaju manje cvasti na bočnim izdancima, koje se postepeno beru i mogu se iskoristiti. Manje je zastupljena u ishrani od karfiola, ali mnogi ne znaju da ima visoku prehrambenu i zdravstvenu vrednost. Po prehrambenoj vrednosti ima veći sadržaj ugljenih hidrata, belančevina, masti, vitamina i minerala od karfiola.  U prilog tome ide činjenica da kuvani brokoli ima više C vitamina nego pomorandža, a količina kalcijuma u brokoli je veća od količine kalcijuma u čaši mleka.

Samo jedan komadić ovog povrća sadrži više vlakana nego kriška crnog hleba. Brokoli je takođe jedan od najboljih izvora vitamina A koji postoje u prirodi , zbog čega mu se kao i zbog ostalih vrednih sastojaka pripisuju antikancerogena svojstva. Pošto sadrži različite biološki aktivne sastojke, kao i antioksidante, pomaže u prevenciji očne  mrene, srčanih oboljenja i smanjuje rizik obolevanja od karcinoma.

Na sobnoj temperaturi brzo uvene, pa je treba čuvati u frižideru, na temperaturi od 4°C.

Kuvanjem gubi vitamine, pa se preporučuje spremanje na pari ili se može pržiti. Osim korišćenja u svežem stanju, može se čuvati i zamrzavanjem. Brokoli zahteva niže temperature gajenja nego ostale kupusnjače, ali je osetljiva na niske temperature i jači mraz.

Gajenje

Najbolje uspeva na temperaturi od 15-18°C i zbog toga je njena proizvodnja moguća u rano prolećnom i jesenje-zimskom periodu. Da bi formirala ružu, tokom vegetacije mora proći određeni period izloženosti niskim temperaturama, najčešće nižim od 10°C. To se posebno odnosi na jesenji uzgoj, kad se zbog visokih temperatura intenzivnije razvija lišće, pa ruža ostaje sitnija.

Dugi dani i tople noći ubrzavaju cvetanje kod brokole. U ranom prolećnom uzgoju, niske temperature mogu uticati na raniji početak formiranja cvetova, zbog čega ostaju sitniji. Ukoliko nepovoljni uslovi gajenja dovedu do dužeg prekida ili ograničenja vegetativnog rasta u ranijim fazama razvoja biljke, mogu izazvati početak razvoja pupoljaka.

Pupoljčenje je fiziološki poremećaj cvetanja, koji nastaje usled uticaja niskih temperatura. Dolazi do preranog formiranja manjih cvetnih ruža. Ukoliko su biljke u rasadu gajene na temperaturi ispod 10°C  ili ako su izložene periodima hladnog vremena, od 0-10°C, kao i nedostatak azota ili drugog mineralnog elementa, zakorovljenost ili napad štetočina mogu prouzrokovati pupoljčenje.

U vegetativnoj fazi, brokoli može podneti kratkotrajne niske temperature, do -10°C , ali cvetovi stradaju i kod -5°C. Ukoliko je brokola izložena niskim temperaturama dvadesetak dana, biljke formiraju male centralne cvasti i mali broj bočnih izdanaka. Visoke temperature takođe utiču nepovoljno, jer iznad 25°C dolazi do formiranja sitnih i rastresitih cvasti, koje se jako brzo otvaraju.

Brokoli zahteva srednje teška, plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije. S obzirom da je brzo rastuća kultura, đubrenje zemljišta se treba zasnivati na prethodno urađenoj hemijskoj analizi zemljišta, kojom se utvrđuje i kiselost zemljišta.

Optimalna kiselost, tj. ph vrednost je između 5,7 – 6,5, a za gajenje brokole tolerantna ph vrednost je do 7,5. Treba izbegavati teška, kao i laka peskovita zemljišta, a najbolja su peskovito ilovasta do glinovito ilovasta zemljišta. Zbog plitkog korenovog sistema, brokola je osetljiva na kretanje vlage u zemljištu, a zahtevi za vodom su kao kod ostalih kupusnjača.

Dolazi na prvo mesto u plodoredu. Dobre predkulture su mahunarke, krastavac, mladi krompir i trave, a za proizvodnju kasne brokole strna žita. Zbog velike lisne mase, veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom.

Osetljiva je na nedostatak mikroelementa bora (B) koji uzrokuje crnjenje i šupljikavost stabla, a sami pupoljci su manji. S obzirom na uslove uspevanja i dužinu vegetacije brokola je značajna kultura u intenzivnom povrtarskom plodoredu. Gaji se kao rani, srednjerani, odnosno srednjekasni usev.

Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom i preterano navodnjavanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti.

Proizvodi se najčešće preko rasada kao ostale kupusnjače, a rasađuje se na rastojanje 60 x 40-50 cm. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše ili se zemljište pre sadnje zalije.

Da bi stvorili dobar vodno-vazdušni režim, odnosno sprečili stvaranje pokorice i nicanje korova, primenjuje se međuredno kultiviranje.

Berba brokola počinje kad je ruža čvrsta, bez otvorenih cvetova, težine 300-500 gr, sa drškom dužine najmanje 12 cm. Vreme optimalne zrelosti traje samo nekoliko dana  jer poslije dolazi do otvaranja cvetova.

Prinosi se kreću od 15- 30 t/ha glavne cvasti-ruže, a 0,5-3 t/ha sekundarnih cvasti.

Agro-Eko Magazin / izvor: AgroInfotel,

autor: Branka Nikolić, dipl.ing.polj., Stručni saradnik u oblasti ratarstva i povrtarstva


 

Nasumični sadržaj