Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Kako zaštititi zasade voća od kasnih prolećnih mrazeva

vocni pupoljci behar ilustracijaU uslovima kontinentalne klime imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do sto procenata.

Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod badema, kajsija, nekih šljiva, bresaka itd.

Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Ostale kontinentalne voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. U istih sorata voćaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije; načini gajenja i negovanja; stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu; stepen razvijenosti pupoljka; mesto pupoljka na grančici; debljina grančice; starost voćaka; jačina i trajanje niskih temperatura; da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza itd.

Najčešće direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva su: zadimljavanje, temperaturna inverzija te zaštita pomoću veštačke kiše.

Zadimljavanje

Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Može se sprovoditi na primitivan način - paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita voćaka.

Temperaturna inverzija

Temperaturna inverzija ostvaruje se uspešno džinovskim ventilatorima i helikopterima. Time se temperatura na ograničenim površinama 4-5 ha može povisiti za 2-3°C, što je često dovoljno za sigurnu zaštitu voćaka od poznih prolećnih mrazeva. Ovo je mera koja se primenjuje u velikim proizvodnim zasadima i najčešće je neprimenjiva u zasadima koji su malih površina.

Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom

Pretvaranje vode u čvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermičan proces praćen oslobađanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Zalivanje mora da se obavi sporo i u vidu najfinije izmaglice, da bi moglo trajati što duže, uz malu potrošnju vode. Očigledno da se dužim prskanjem i potrošnjom većih količina vode može postići zaštita i pri znatno nižoj temperaturi, čak i pri mrazu od -10°C, što se ne može ostvariti na druge načine. Prskanje treba početi kada temperatura oko cvetova padne na 0°C.

Agro-Eko Magazin /PSS Čačak


 

Nasumični sadržaj