Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish
Купить новостройку с отделкой. Где купить однокомнатную квартиру в новостройке? Купить новостройку недорого. Оценка стоимости недвижимости. Какая рыночная оценка недвижимости? Принципы оценки недвижимости. Теплый пол своими руками. Как сделать теплый пол в доме. Монтаж водяного теплого пола. Не включается ноутбук. Скажите почему не включается ноутбук. Ноутбук включается и сразу выключается. Быстрый кредит наличными. Где быстро взять кредит без справок. Оформить быстрый кредит. Топ wow сервера. Где скачать последний клиент wow? Самый лучший сервера world of warcraft. Ленточная пилорама цена. Ленточная пилорама своими руками чертежи. Скачать чертежи ленточной пилорамы. Аренда квартир без посредников. Длительная аренда квартир без посредников и прочих. Аренда однокомнатной квартиры.

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Uticaj kiselosti zemljišta na dostupnost hraniva

zemljište poljoprivreda ilustracijaBiljna hraniva pristuna u zemljištu i unešena đubrenjem neophodna su za životni ciklus useva. Bez optimalne količine hraniva dolazi do poremećaja normalnog rasta i razvoja biljke što dovodi do uvenuća biljke. Biljna hraniva se najčešće dele u dve grupe: makrohraniva ili makroelementi koja su ujedno i primarna hraniva što znači da ih usevi zahtevaju u većim količinama, dok drugu grupu čine mikroelmenti ili mikrohraniva. Makrohraniva su azot (N), fosfor (P), kalijum (K), dok sekundarne makroelemente čine sumpor (S), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg).

U grupu mikrohraniva spadaju gvožđe (Fe), Mangan (Mn), Bakar (Cu), cink (Zn), Bor (B), molibden (Mo), hlor (Cl) dok korisne elemente čine silicijum (Si), natrijum (Na), kobalt (Co) i selenijum (Se). Sva navedena hraniva nalaze se u zemljištu i u manjoj ili većoj meri su dostupni biljkama u zavisnosti od forme u kojoj se nalaze u zemljištu. Na dostupnost hraniva biljkama bitan utacaj ima pH odnosno kiselost zemljišta.

kiselost i dostupnost hranivima 1

Slika 1: pH i dostupnost hraniva

Uticaj pH vrednosti odnosno kiselosti zemljišta na dostuonost hraniva u zemljištu može se opisati na sledeći način. pH vrednost u opsegu od 6,5 do 7,5 je idealan i obezbeđuje najbolju dostupnost hraniva (slika 1.). Kiselo zemljišta sa pH vrednošću ispod 5 izaziva sporo reagovane fosfora sa aluminijumom i gvožđem te formira manje ratvorljive forme koje biljci nisu dostupne. Nasuprot kiselom zemljištu je alkano sa pH vrednošću iznad 7 što izaziva nedostupnost mikrohraniva koja su kao i makrohraniva neophodna za razvoj useva. Osim uticaja na dostupnost hraniva pH ima bitan uticaj i na rast korena (slika 2)

kiselost i rast korijena

Slika 2: Uticaj pH na rast korena

Uticaj pojednih hraniva na razvoj biljke

uticaj hraniva na razvoj biljke

Slika 3: Uticaj hraniva na razvoj biljke

Azot (N)- ključni element

Azot predstavlja ključni element za razvoj biljke/useva.

Funkcija azota u biljci je da čini sastavni deo komponenti proteina, enzima, amino kiselina, nukleinskih kiselin i zelenog pigmenta hlorofila.

U slušaju deficita azota pojavljuju se specifični simpotomi najčešće na listu useva u vidu hloroze (žutila listova), zatim dolazi do elongacije (izduživanja) izdanaka, a može se imati i toksičan efekat što najčešće izaziva nekrozu tkiva (izumiranje tkiva) i uginuće biljke.

Dostupne forme azota za biljku su amonijačni azot (NH4) i nitratni azot (NO3). Izvori azota za biljku su ukupni mineralizovani azot uključujući dodati organski azot i imobilisano preostalo đubrivo, zatim azot iz prethodnog đubrenja, azot deponovan iz atmosfere putem azotofiksacije i od azotnih đubriva i drugih direktnih izvora azota kao što je stajnjak.

Dejstvo azota na biljku

Najintezivnija potreba biljkea za azotom je na samom početku vegetacije za inicijalni rast pre svega klice, zatim za razvoj lisne mase, pravilan razvoj nadzemnog i podzemnog dela biljke. Količine azota treba povećati od početka pupljenja lisnih pupoljaka, a sa đubrenjem treba prekinuti kada biljka završi svoj godišnji rast (kalendarski to je sredina leta). Ne preporučuje se đubrenje biljaka azotom tokom jeseni i zime, jer može izazvati razvoj novih pupoljaka koji bi nakon pupljenja izmrzli na niskim temperaturama. S obzirom da je većina organskih đubriva (stajnjak, kompost) sporodelujuća samim tim i mineralizacija azota je sporija nego što je to slučaj sa mineralnim đubrivima, te orgnaska đubriva treba primeniti pravoremeno kako bi njihovo dejstvo bilo efikasno, što znači da azot iz organskih đubriva nije odmah dostupan biljci tako da tu činjenicu treba imati u vidu prilikom planiranja đubrenja. Najbolji efekat azota iz organskih đubriva je ako je njihova primena 2-4 nedelje pre faze u kojoj biljka ima potrebe za azotom.

Fosfor (P)

Ovaj makroelement prisutan je u zemljištu u formi minerala apatite, realtivno stabilan i slabo pokretljiv. Uloga fosfora u biljci je u sastavu nukleniskih kiselina, fosfolipida, a u semenu biljke se nalazi u velikoj količini. Dejstvo fosfora na biljku je pospešivanje rasta pre svega korenovog sistema (rano formiranje korena). Ukoliko dođe do deficita fosfora u biljci najintezivnije se manifestuje na listu tamnjenjem listova i pojavom ljubičaste boje na listu (zona nervature lista), dok suficit fosfora izaziva deficit drugih makroelmenata kao što su cink, bakar, gvožđe i mangan. Fiziološki procesi disanje biljke, fotosinteza, sinteza skroba, transport hemijskih produkata, energije i sinteza ćelijskih zidova pod direktnim je uticajem fosfora. Što se tiče fosfora u đubrivima koriste se kao startna i najveći uticaj imaju na razvoj korena, cvetanje i plodonošenje.

Kalijum (K)

Kalijum kao mikroelement u zemljištu se nalazi u zemljištima koja sadrže malo humusa, dok su količine kalijuma u zemljištima sa visokim procentom organske materije veoma male.

Funkcija kalijuma u biljci je aktivacija enzima, regulisanje kretanja vode kroz biljku, zatim pruža otpornost biljci na bolesti odnosno utiče na imuni sistem biljke. Sa prestankom đubrenja azotom povećava se količina kalijuma, sve do početka zime, što biljkama obezbeđuje zaštitu od izmrzavanja. U slučaju deficita kalijuma dolazi do pojave nekroze (izumiranja) marginalih delova lista i pojavljuje se potamnjenje u nijansama braon boje.

Uticaj hraniva na otpornost useva na štetočine

uticaj hraniva na stetocine

Na osnovu svih gore navedenih činjenica hraniva imaju bitnu ulogu u razvoju biljke, ali najpovoljniji uticaj na razvoj biljke i postizanje maksimalnog prinosa imaju ukoliko se planski i racionalno unose u zemljište u optimalnim količinama i u parvo vreme. Ozbiljna poljoprivredna proizvodnja mora biti precizno planirana prema potrebama određenog useva, dok improvizacije vode u besmisleno i neracionalno raspolaganje resursima.

Agro-Eko Magazin / MSc Ivana Trifković


 

Nasumični sadržaj