U poređenju sa gajenim, samoniklo voće ima niz prednosti.

Samoniklo voće raste u slobodnoj prirodi bez neposrednog uticaja čoveka. Ono nije zalivano, zaprašivano hemikalijama, đubreno mineralnim đubrivima i sl., tako da je samoniklo voće znatno vrednije i sa higjenskog i sa prehrambenog aspekta.

Samonikle voćke su i biološki vrednije, otpornije i manje ugrožene od prouzrokovača bolesti i štetočina, a plodovi su mu bogatiji bioaktivnim sastojcima, jer se razvijaju u optimalnim prirodnim uslovima.

Samonikle voćke sadrže više vitamina, minerala, enzima i to u količinama koje ljudskom organizmu najbolje odgovaraju.

Utvrđeno je da mineralna đubriva koja se koriste kod gajenih kultura indirektno (ugrađujući se u plodove) štetno deluju na ljudski organizam, pre svega nitritima, jer njihovim termičkim preobražajem u hrani i varenjem u organizmu transformišu se u nitrozamine-kancerogene materije.

Samoniklo voće sadrži i dosta mineralnih materija naročito kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma i mangana. Svi ovi minerali imaju važnu ulogu u metabolizmu, jer omogućavaju razne složene hemijske reakcije u organizmu koje imaju veliki biološki značaj.

Mineralne materije neutralizuju razne otrove, kao sto su kiseline koje nastaju pri unutrašnjoj razmeni materija.

Samoniklo voće je najbogatije kalijumom, oko 50 mg%, i njime su najbogatiji plodovi :

1. Šumska jagoda (Fragaria vesca)

2. Borovnica (Vaccinium myrtillus)

3. Malina (Rubus idaeus)

Kalcijuma ima oko 3-19 % i magnezijuma 2,5-9 % i to najviše u plodovima jagode. Gvožđa ima nešto manje, oko 1,5 % i to u plodovima jagode, brusnice, maline, kupine i oskoruše. Fosfora ima oko 8-20 % i to u plodovima maline i ribizle.

U plodovima nekog samoniklog voća, kao sto je trešnja, ima i joda, čiji nedostatak u organizmu izaziva gušavost.

Glavni energetski sastojci samoniklog voća su šećeri i njihov sadržaj se u različitim plodovima kreće od 5 do 35 %  - uglavnom preovlađuju invertni šećeri (glukoza i fruktoza).

Ovi šećeri su i najlakše svarljiva hrana koji organizam lako apsorbuje i brzo uklanja umor (mišića).

Najviše šećera ima u prezrelim plodovima:

1. Kleke (> 33 %) (Juniperus communis)

2. Kestena, oskoruše (Aesculus hippocastanum, Sorbus domestica)

3. Jarebike, brekinje (Sorbus aucuparia, Sorbus torminalis)

4. Mukinje, dunjarice (Sorbus aria, Cotoneaster horisontalis)

5. Oraha, šipurka, gloga, zove, drena...(Juglans regia, Rosa canina, Crataegus, sambucus nigra, Cornus mas)

Samoniklo voće sadrži i organske kiseline koje mu daju prijatan i osvežavajući ukus. Najviše su zastupljene: jabučna, limunska i vinska, a ređe mravlja, ćilibarna, salicilna i druge isparljive i neisparljive, slobodne, vezane i poluvezane kiseline.

Najbogatiji izvori vitamina C su:

1. Šipurci (Rosa canina)

2. Klapina nezrelih oraha

3. Borovnice i brusnice (Vaccinium myrtillus, Vaccinium vitis idea)

4. Plodovi crvene ribizle,ogrozda (Ribes rubrum, Ribes grosularia)

Pored vitamina C, u plodovima samoniklog voća je dosta zastupljen i karotin (karoten) – provitamin koji se u organizmu pretvara u vitamin A.

Karotin je najčešće zastupljen u pokožici crvenih i narandžastih bobica, a ponekad i u njihvom mesu ili soku.

Najbogatiji izvori karotina su plodovi:

1. Jarebike (Sorbus aucuparia)

2. Pasjeg trna (Hippophae rhamnoides)

3. Šipurka (Rosa canina)

4. Glog (Crataegus)

5. Crvene zove (Sambucus racemosa)

Vitamin C i A imaju veliki značaj u ishrani čoveka jer imaju ulogu u zaštiti organizma od otrova civilizacije - neutralizuju toksično delovanje izduvnih gasova.

Vitamin C štiti od trovanja kadmijumom i štiti organizam od kancerogenog delovanja nitrata u hrani, dok vitamin A štiti od azotnih oksida, ugljen-monoksida i drugih otrovnih materija iz vazduha i smoga.

Mnogi plodovi samoniklog voća sadrže i znatne količine vitamina B kompleksa – među kojima su najvažniji Vitamin B1 (tiamin) i B2 (riboflavin).

Takođe je zastupljen i PP vitamin (amid nikotinske kiseline) i to najviše u šipurku, jagodi i brusnici.

Neki plodovi sadrže i znatne količine vitamina E, kao što je plod ribizle, jarebike, šipurka... Kao i vitamin K, koga ima takođe u plodovima šipurka i ribizle.

U plodovima jarebike, marele, gloginja, ribizle prisutni su i bioflavonoidi - materije kojima se pripisuje P -vitaminsko delovanje.

Jedan od načina poboljšanja biološke vrednosti voća kao hrane jeste sakupljanje plodova samoniklog voća iz spontanih prirodnih voćanjaka (šuma) i njihova domestifikacija.

Uvođenjem gena samoniklog voća u postojeći genofond gajenih voćaka poboljšala bi se otpornost i adaptivnost voćaka prema ekološkim i patogenim agensima čime bi se smanjila potreba za preteranom upotrebom hemijskih sredstava i time bi se proizveo biološki vredniji i zdravstveno bezbedniji plod.

(A. Milanović)

Ukoliko želite biti redovno informisani o sadržajima AGRO-EKO Magazina, podržite nas Vašim like-om na naš FB Funpage. Hvala!