Šećerna repa je prošle godine bila kultura koja nije bogato vratila ulaganje u nju.  Da li je sejati i ove godine? Neki od saveta za njeno gajenje su u daljem tekstu.

Najveće greške prave se kod đubrenja repe i kad se upotrebi manje i kad se baci više nego što je potrebno hraniva. U tehnologiji proizvodnje ove biljke veoma su važne sve agrotehničke mere kako bismo uz rekordan rod imali i odgovarajuću slast korena.

Uz primenu savremene agrotehnike šećerna repa može dati prinos od preko 70 tona po ha sa sadržajem šećera iznad 16,5 odsto, ali ako se ne radi kako treba, a uz to vreme okrene leđa paorima, rod i slast mogu biti ispod svakog očekivanja i kvaliteta. Po rečima prof. dr Branka Marinkovića sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, prilikom đubrenja šećerne repe prave se najveće greške i kod ove agrotehničke mere najveći su gubici. Posmatrano u celini za NPK hraniva, u proizvodnim uslovima, zbog nedostatka hraniva gubici su od 2,1 do 14,9 tona po hektaru, a zbog viška hraniva smanjenje prinosa je od 5,8 do 18,9 tona po hektaru.

Šećerna repa – uslovi za njeno uspešno gajenje

Gubici u kvalitetu korena su takođe značajni. Smanjenje sadržaja šećera varira od 0,2 do 0,9 posto, iskorišćenje šećera od 0,3 do 7,6 odsto i ukupan gubitak šećera od 380 do 1.060 kilograma po hektaru.

U tehnologiji proizvodnje šećerne repe (kao i drugih gajenih biljaka) sve agrotehničke mere su jednako važne, a visinu prinosa definisaće ona agrotehnička mera koja je najlošije urađena, kaže dr Marinković.

- Greška u jednoj agrotehničkoj meri ne može se ispraviti forsiranjem druge agrotehničke mere.

- Lošom osnovnom obradom zemljišta stvoreni su preduslovi za formiranje nižeg prinosa jer je to zemljište sposobno da zadrži manju količinu zimskih padavina, intenzivnijim đubrenjem azotom povećava se lisna površina biljke, troši više vode, a rezerve su manje.

- Model pravilnog đubrenja mora se izvesti na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta.

- Optimalni rok setve šećerne repe je prva dekada marta, odnosno kada se zemljište na dubini setve zagreje na 4 do 5 stepeni. Kašnjenjem setve prinos se smanjuje, tako da već setva krajem marta umanjuje rod i za 10 tona po hektaru, a aprilska setva još znatnije smanjuje prinos.

Gustina useva je takođe značajna agrotehnička mera, koja bitno utiče na visinu prinosa. Optimalna gustina varira od 80.000 do 100.000 biljaka po hektaru s pravilnim rasporedom. Broj biljaka zavisiće od potencijala parcele za prinos, od količine zimskih padavina, rasporeda mineralnog azota po dubini profila, kao i od osobina same sorte.

Redukovanjem broja biljaka prinos se može smanjiti i do 30% (15 tona po hektaru), ali i prevelik broj biljaka utiče na smanjenje prinosa.

Na osnovu iznetih činjenica jasno se vidi da uspehu vodi samo izbalansirana tehnologija proizvodnje, usaglašena s njivom, sortom i godinom. Znanje, tehnologiju i domaći sortiment imamo, samo to treba i koristiti zaključuje dr Marinković.

Sorte sa dobrim genom

Za dobre i stabilne prinose treba izabrati sorte sa dobrim genetskim potencijalom. Ovim osobinama posebno se ističu „sara”, „lara”, „drena” i „irina” sorte novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

(Izvor: Dnevnik / AGRO-INFOTEL)