Značaj đubrenja livada i pašnjaka: Do uvećanja prinosa u krakom roku

livade i pasnjaci ilustracija 41Površine pod livadama i pašnjacima su velike i njihov najveći deo je u brdsko –planinskom području. One su značajan izvor stočne hrane i bez njih u ovim krajevima ne bi bilo moguće gajenje stoke. Druga značajna činjenica je da su livade i pašnjaci na zemljištima koja se ne mogu drugačije iskorišćavati nego gajenjem ovih biljaka pre svega zbog toga što je reljef ovih površina nepogodan za obradu, a zemljišta su siromašna u svim hranljivim materijama.

Stalnom ispašom i kosidbom odnose se velike količine biljnih hraniva – azota, fosfora i kalijuma,  a one se ne vraćaju i ne nadoknađuju đubrenjem. Neka zemljišta u ovim područjima sadrže znatne količine organske materije – humusa, ali je njegovo razlaganje sporo pa je ishrana biljaka nedovoljna.

Zbog svega ovoga đubrenje livada i pašnjaka predstavlja značajnu i ekonomičnu meru kojom se može u vrlo kratkom vremenu bitno povećati prinos. Uzima se da jedna tona sena, koja se dobija na ovim površinama, sadrži 18-20 kg azota, 8-10 kg fosfora i 18-22 kg kalijuma, može se izračunati koje količine mineralnih đubriva moraju da se unesu u zemljište radi dobijanja prinosa koji se može očekivati.

Količina đubriva zavisi od veličine prinosa, a on se menja pod uticajem mnogih činilaca. Tako livade u nižim predelima mogu da daju znatno veće prinose (10-15 tona/ha) nego livade u višim (5-10 tona/ha), pa je zbog toga i potrebna količina hraniva drugačija. Odnos između količine azona, fosfora i kalijuma zavisi od osobina biljaka. Na primer, ako je udeo mahunjača (deteline) veće količina azota se može smanjiti, ali u tom slučaju treba povećati količinu fosfora i kalijuma kako bi se podstaklo vezivanje azota iz vazduha.

Najbolji rezultati se postižu kada se kompleksna đubriva primene rano u proleće, pre početka vegetacije. Okvirne norme NPK đubriva (15:15:15) za prirodne livade i pašnjake treba da budu sledeće: za najproduktivnije 700-800 kg/ha; za srednje produktivne 500-600 kg/ha i za manje produktivne 350-400 kg/ha. Za veštačke livade i pašnjake se norme povećavaju za po 200-400 kg/ha u zavisnosti od njihove produktivnosti u odnosu na  prirodne livade i pašnjake.

Pašnjaci se đubre u više navrata, tj. jednom rano u proleće, a drugi put kasnije, ukoliko ima dovoljno padavina. Dolinske, produktivnije prirodne livade i pašnjake treba prihranjivati posle prvog otkosa azotnim đubrivima radi dobijanja boljeg drugog otkosa. Dobar efekat se postiže i kada se količina kompleksnih đubriva smanji za 1/3 ili ¼, a primene azotna đubriva – 150 do 300 kg/ha KAN-a za prihranjivanje posle prvog otkosa.

Inače, stočna hrana, koja se proizvodi na livadama i pašnjacima, ima značajno mesto u ishrani životinja, jer ih snabdeva potrebnom količinom energije a  u tome prvo mesto imaju ugljeni hidrati. Kvalitet stočne hrane zavisi i od sadržaja belančevina, a on je određen količinom azota koja se unosi u zemljište u obliku đubriva. Tako je utvrđeno da stočna hrana sa livada i pašnjaka koji su dobro đubreni azotnim đubrivima sadrži veće količine belančevina i time doprinosi bržem rastu i razviću životinja, što povećava rentabilnost njihovog gajenja.

(izvor: PSSS)