Proizvođači građevinskog materijala među najvećim zagađivačima životne sredine. Najznačajnija tehnološka rešenja u očuvanju prirode su solarni paneli, turbine na vetar i zeleni krovovi

Poslednjih godina čovek intenzivno traga kako bi pronašao načine da očuva prirodu, ekosistem, planetu, a da pritom ispuni mnogobrojne zahteve savremenog načina života. Napredak nauke i tehnologije donosi veliku dobrobit za čovečanstvo, ali isto tako ostavlja štetne posledice na životnu sredinu.

Tako su, na primer, veliki proizvođači građevinskog materijala svrstani u najveće zagađivače prirode. Građenje je odgovorno za 50 odsto potrošnje svetske energije i za isto toliki procenat zagađenja. U toku proizvodnje cementa kao glavnog sastojka betona, oslobađa se velika količina ugljen-dioksida, što doprinosi efektu staklene bašte. Na taj način dolazi do sve bržih klimatskih promena, pa je građevinska industrija dobila zadatak da do 2030. godine potpuno promeni postojeći sistem izgradnje.

Težnja današnjeg graditeljstva je da se stvore energetski efikasne zgrade sa najmanjim uticajem na životnu sredinu i sa znatnim iskorišćenjem prirodnih resursa. U izgradnji zelenih objekata, koriste se ekološki materijali, koji u svojoj proizvodnji i primeni u što manjoj meri zagađuju vodu, zemljište i vazduh. Međutim, proizvod ili materijal ne mora sam po sebi biti ekološki da bi se primenio u zelenim zgradama, već njegova uloga koju ima u energetskoj efikasnosti nekog objekta određuje i njegovu primenu.

Na primer, prozori možda nisu napravljeni od ekoloških materijala, ali ukoliko imaju sposobnost maksimalno da akumuliraju toplotu slabog, zimskog sunca ili zaustave prodor jakih, letnjih sunčevih zraka, to dovodi do značajne uštede velike količine energije neophodne za hlađenje i zagrevanje prostora.

MANJI TROŠKOVI

Dobrim planiranjem i sagledavanjem svih potrebnih parametara zelene zgrade mogu da koštaju isto ili manje od tradicionalnih zgrada. Za njihovu gradnju potrebno je manje materijala, troše manje energije, dugotrajnije su i zdravije za življenje, pa dugoročno posmatrano, sa dobrim planiranjem, troškovi održavanja i eksploatacije mogu se smanjiti čak i do 50 odsto.

Održiva, zelena arhitektura je sebi postavila težak zadatak, kako dizajnirati objekte i okruženje koje istovremeno zadovoljava estetske, ekološke, ekonomske i socijalne potrebe, bez štetnih uticaja na životnu sredinu. Najznačajnija tehnološka rešenja koja su se pojavila u tu svrhu su nesumnjivo solarni paneli, turbine za vetar i zeleni krovovi. Zeleni krovovi se sada primenjuju širom sveta i sve više postaju uobičajena pojava na vrhovima modernih zgrada. Istraživanja sprovedena u Evropi 2003. godine pokazuju da su zeleni krovovi, iz aspekta ekonomije, veoma isplativa investicija, jer je životni vek ozelenjenog krova dvostruko duži u odnosu na konvencionalni krov.

Zeleni krovovi danas polako prestaju da budu privilegija stanovništva ekonomski bogatih zemalja i sve više postaju sastavni deo sistema zelenih površina svih regiona. Ovakav način gradnje, za razliku od tradicionalnih blokova, doneo bi daleko razuđeniju gradnju sa više javnih površina, zelenila i daleko boljom komunikacijom. Što nas dovodi do zaključka da su zeleni krovovi veoma bitan aspekt u cilju očuvanja prirode, ekosistema, planete.

VEZANI TEKST:

Urbana poljoprivreda: Moja baštica, moja slobodica

'Zeleni krovovi' u metropolama kao vid poduzetničke ideje

Agro-Eko Magazin / izvor: Novosti.rs