Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Balkan, e-deponija EU

elektronicki otpad ilustracija 25APritisnuti teškim bremenom svetske ekonomske krize (SEK), proizvođači elektronskih proizvoda su morali odbaciti stare zakone tržišne utakmice. Nekada je bilo potrebno napraviti kvalitetan i jevtin uređaj da bi isti prošao na tržištu. Sve se promenilo kada je globalna privreda ušla u recesiju 2008. godine. Desetine miliona ljudi je ostalo bez zaposlenja a samim tim i bez prihoda. Kvalitet je postao negativno svojstvo proizvoda jer je podizao cenu koju osiromašeni kupci više nisu bili u mogućnosti da plate. Iako je i pre pojave krize bio očigledan trend smanjivanja troškova kroz kvalitet, tek ga je SEK-a stavila u prvi plan. Cele industrije su prihvatile taj trend tako da sve češće možemo kupiti proizvod koji se pokvari nedugo po isteku garancije a ovlašćeni servisi su nam postali česti gosti u domovima. Takođe, ubrzani napredak tehnologije izrade procesora i grafičkih čipova dovodi do situacija da potpuno ispravni uređaji moraju da se zamene novima ako želimo pratiti modne i tehnološke trendove.

Na našim prostorima je situacija još nepovoljnija. Zemlje regiona, finansijski uništene ratovima iz 90-tih su posebno pogođene SEK-om. Po nekim slobodnim procenama skoro polovina radno sposobnih ljudi nije zaposleno ili radi na crno, bez garantovane minimalne zarade. Iz tog razloga se stanovništvo u regionu sve češće odlučuje na kupovinu polovnih elektronskih uređaja koji stižu iz EU, ponajviše iz Austrije i Nemačke. Kako u regionu ne postoje zakonske regulative i sankcije, građani na privremenom radu u inostranstvu su uvideli i iskoristili priliku za dodatnu zaradu. Šverc polovne i neispravne elektronike je poprimio velike razmere. Kako je procent recikliranja proizvoda u EU oko 50%, ova praksa je i poželjna i jedan je od načina da se EU oslobodi visoko toksičnog otpada.

Elektronski sklopovi sadrže mnoge toksične i kancerogene elemente kao što su: olovo, živa, barijum, teške metale... Iz tog razloga je veoma bitno znati da je bacanje elektronskog otpada u prirodu stvar koja će se odraziti na naše i na zdravlje budućih generacija. Jedan kilogram baterija zagadi osam tona vode, sto je dnevna potreba za 4000 ljudi.

Uvođenjem ekološke takse, koju plaćaju uvoznici i proizvođači, stekli su se uslovi za finansiranje organizovanog prikupljanja i recikliranja elektronskog otpada. Ono što građani ne znaju je da reciklažni centri plaćaju otpad priliko preuzimanja. Na taj način se mogu pokriti troškovi ekološke takse koja je uračunata u cenu novog elektronskog uređaja.

U zadnjih nekoliko godina su u zemljama regiona otvoreni brojni reciklažni centri koje možete kontaktirati i oni će se pobrinuti za sav vaš elektronski otpad.

U Srbiji postoji udruženje reciklera koje možete kontaktirati besplatnim pozivom na 0800-085-085 ili putem web adrese www.reciklerisrbije.com .

U BiH možete kontaktirati OS Petrol d.o.o., Srebrenik na 035/644-133; Grios doo Grude putem broja 039/661-612 ili Kemis doo Lukavac putem broja 035/556-988 ili 061/898-395.

Za sva pitanja oko reciklaže u Crnoj gori možete se obratiti NVO Zeleno Srce www.reciklirajte.me

 

Aleksandar Simić


Nasumični sadržaj