U okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje nastavlja se projekat „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ sa fokusom održivog korišćenja biomase za potrebe dobijanja električne i toplotne energije. U nastavku projekta prvih 10 toplana u Srbiji počeće sa realizacijom planova prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Tehničku podršku u ovim nastojanjima pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, a finansijsku Nemačka razvojna banka KfW. Ukupna vrednost projekta je je 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit KfW-a, dva miliona grant ove banke, a pet miliona grant Vlade Švajcarske.

„Prelazak toplana na biomasu ima višestruke benefite za održivi razvoj lokalnih zajednica. Kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, to jest drvne sečke, novac ostaje na lokalu, a u lancu snadbevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta. Istovremeno, znatno se smanjuje zagađenja životne sredine“, izjavio je Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas), stručni savetnik na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje.

Uz podršku programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ u proteklom periodu realizovana su dva inovativna projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji. Jedan od tih projekata – prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, dom zdravlja, kulturni centar i opštinsku upravu – realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a. Ova Opština je i jedna od 10 koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ugovoreni projekat trebalo bi da bude završen do 2019. godine.

Države Evropske unije ulažu sredstva u obnovljive izvore energije, što se posebno odnosi na šumsku biomasu. Srbija se obavezala da do 2020.godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, od kojih je jedan i biomasa, na 27% od ukupne bruto finalne potrošnje energije. Održivo korišćenje bioenergije znatno doprinosi ruralnom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Agro-Eko Magazin / izvor: BIF.rs