Srbija se sprema za donošenje strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije, a o toj temi su prošle sedmice u Privrednoj komori Srbije razgovarali predstavnici nadležnih organa, velikih trgovinskih lanaca, proizvođači hrane i pića i recikleri

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kazao je da godišnje u Srbiji upotrebimo 2,4 milijarde plastičnih kesa i naveo da tranzicija ka eliminisanju plastičnih kesa treba da bude proces. Rekao je da se moraju menjati i navike kupaca, koji bi u prodavnicu trebalo da nose ceger.

– U Srbiji se svake godine generiše oko 100.000 tona ambalažnog otpada, od čega se 10-15 odsto spaljuje, od 27 do 30 odsto se reciklira, a više od 60 odsto završi na deponijama – kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u PKS-u Dragan Stevanović.

Sve kad-tad postane otpad

Svi plastični proizvodi posle izvesnog vremena postaju otpad. Tako, na primer, vodovodne cevi su za bacanje tek posle 50 godina, u automobilskoj industriji otpad nastaje posle 15 godina.

S druge strane, svakodnevna ambalaža ima kratak vek i vrlo brzo postane otpad.

Navodi da je plastičarska industrija u Srbiji veoma razvijena i zapošljava više od 16.500 radnika, a da je u prošloj godini ostvarila izvoz veći od 800 miliona evra.

– Da bismo zaštitili domaću proizvodnju, a pre svega životnu sredinu, proizvođači plastičnih proizvoda su podneli inicijativu da se formira radna grupa koja bi uradila nacrt strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije – kazao je Stevanović.

Kako je dodao, Radna grupa je snimila situaciju, analizirala stanje po pitanju upravljanja plastičnim otpadom u Srbiji, predstavila viziju, strateške ciljeve, mere i rokove za ostvarivanje tih ciljeva, a ceo Nacrt strategije oslanja se na Strategiju EU usvojenu u januaru prošle godine i evropske direktive iz te oblasti.

Proizvođači kažu da je plastika veoma bitna i da će ostati veoma bitna u industriji, svesni su ograničenja, ali i navode da tranzicioni period ne može biti kratak.

Predsednik Sekcije PKS-a za plastične kese Viktor Grujić kaže da nijedna zemlja EU nije potpuno zabranila upotrebu plastičnih kesa, ali da se nastoji da se njihova upotreba svede na najmanju moguću meru. Naplatu plastičnih kesa vidi kao dobar način za smanjenje njihove upotrebe, a smatra da sama upotreba papirnih kesa nije odgovarajuća zamena jer one ne mogu da se recikliraju i predstavljale bi nepovratno bačen resurs.

Rukovodilac Centa PKS-a za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović kazao je da će u narednih 30 dana trajati dijalog s proizvođačima i reciklerima o tome koje je rešenje najbolje i održivo. Biće, dodao je, održane četiri rasprave, i to u Subotici, Kruševcu, Nišu i Valjevu, posle čega je predviđen i dijalog s predstavnicima ministarstava trgovine, privrede i zaštite životne sredine.

Strategija, naveo je Mitrović, obuhvata mnoge teme, među kojima su pitanja depozitnog sistema, upotrebe plastičnih kesa, javno-komunalnog sektora i cena komunalnih usluga.

– Bez integrisanog pristupa ne možemo završiti taj veliki nacionalni posao – rekao je Mitrović.

Dodao je da su plastične kese „mejnstrim" tema, ali i naglasio da je važno sagledati kakva je sudbina proizvođača, šta je sa zaposlenima, kako će se kese reciklirati i kakva je uloga javnih komunalnih preduzeća i sakupljača.

Agro-Eko Magazin / izvor: Dnevnik