Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish
Как сделать потолок из гипсокартона. Как сделать подвесной потолок в доме. Какой потолок лучше сделать. Отделка ванной комнаты. Быстрая отделка ванных комнат панелями. Отделка ванной комнаты пластиковыми панелями. Кровля крыши профнастилом. Качественные материалы для кровли крыш. Крыша из мягкой кровли. Самоделки для сада. Успешные самоделки для сада своими руками. Самоделки для сада и огорода. Ванная мебель для ванной комнаты. Купить мебель для ванных комнат недорого. Заказ мебели для ванной комнаты. Бизнес малое производство. Самый малый бизнес идеи производство. Новый бизнес производство. Монтаж дверей своими руками. Быстрый монтаж входных дверей. Легкий монтаж пластиковых дверей. С чего начать ремонт квартиры. Быстрый ремонт дома с чего начать. Ремонт своими руками для начинающих.

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Kako BiH može povećati svoju energetsku efikasnost?

energetska efikasnost il 15oBudućnost energetike leži u energetskoj efikasnosti, a smanjenje energetske potrošnje i eliminisanje energetskih gubitaka spadaju u glavne ciljeve Evropske unije. Budući da je postizanje energetske efikasnosti jedan od rentabilnijih načina da se obezbijedi snabdijevanje energijom i smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i drugih zagađivača, energetska efikasnost može se smatrati najvećim energetskim resursom u Evropi.

Bosna i Hercegovina je potpisala i ratificirala ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice Jugoistočne Evrope (ECSEE) 2005, odnosno, 2006. godine. Riječ je o zajedničkom regulatornom okviru za energetska tržišta između EU i zemalja Jugoistočne Evrope koji pokriva aspekte energije, okoliša, konkurencije i zaštite potrošača u odnosu na električnu energiju, naftne derivate i prirodni gas. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, potpisan 2008. godine, definira saradnju u energetskom sektoru na osnovu uspostavljanja ECSEE.

Od svih poželjnih oblasti za strane investicije u BiH, koja je ubjedljivo zemlja sa najvećim rizikom za bilo kakva ulaganja u regionu, energetski sektor je segment za koji su strani investitori najviše zainteresirani.

Energetski (ne)efikasna BiH

Kakvo je trenutno stanje u BiH kada je riječ o energetskoj efikasnosti, na koje sve načine možemo povećati energetsku efikasnost, te u kojim sektorima su moguće uštede, za DEPO Portal govori Hamid Mehinović, direktor Centra za edukaciju i podizanje svijesti o potrebi povećanja energetske efikasnosti - Energis.

- Iako u posljednje vrijeme možemo primijetiti pomak u energetskoj efikasnosti, svijest građana o istoj je i dalje jako loša. Samim tim, podizanje svijesti (edukacija, promocija, treninzi, distribucija promotivnih materijala, itd) o energetskoj efikasnosti u BiH bi trebao biti prvi korak, jer mijenjanjem svijesti i življenjem energijskim savjesnim životnim stilom rezultira u uštedi energije čak i do 15 posto - kaže Mehinović za DEPO Portal.

On navodi da se najveće uštede energije mogu ostvariti u zgradarstvu, jer je opće poznato da je sektor zgradarstva najveći pojedinačni potrošač energije, na nivou EU 40 posto, dok je u BiH to procijenjeno čak i do 53 posto - upozorava direktor Energisa, dodajući da poboljšanje energetske efikasnosti ne donosi samo uštede novca, energije i smanjenje CO2, već i stvara nova radna mjesta.

Pored sektora zgradarstva, koji ima najveći potencijal za povećanje energetske efikasnosti, industrijski sektor također ima velik potencijal za značajnije smanjenje troškova vezanih za energiju.

- Sve više kompanija u BiH teži uvođenju načela sistema energetskog menadžementa. Sektori koji će akcionim planom za povećanje EE biti uključeni su sektor zgradarstava, industrije, saobraćaja i usluga. Kada govorimo o povećanju EE onda govorimo i o ekonomskom razvoju BiH jer u stambenom sektoru i industiji angažujemo domaću radnu snagu za planiranje, implementaciju i realizaciju mjera (projektante, konsultante, građevinsku industriju....) - rekao je za DEPO Portal mašinski inžinjer Centra za ekonomski, tehnološki i okolinski razvoj (CETEOR) Elvis Hadžikadić.

'Prljava' energija

Kada je u pitanju energetska efikasnost, kako su svojevremeno za naš portal upozorili iz Elektroprivrede BiH, 'mentalitet i ustaljene navike našeg čovjeka, aktuelna politika cijena električne energije, kao i konstantno plasirana teza da BiH ima energije u izobilju, utiču da i privreda i građani uglavnom neracionalno troše energiju, što u konačnici utiče na nepovoljnu energetsku intenzivnost u BiH'.

- Ovakva praksa se mora promijeniti. Energetski izvori koje posjedujemo nisu neiscrpni, te moramo imati odgovornost i prema sljedećim generacijama. S druge strane, niska cijena električne energije nije stimulans da građani u većoj mjeri štede energiju, ili da kupuju uređaje veće klase energetske efikasnosti, koji su u principu skuplji - rekli su u Elektroprivredi BiH.

Direktor Energisa Hamid Mehinović je skeptičan da ćemo uskoro preći na veće investicije u obnovljive izvore energije, koji bi osigurali i bolju energetsku efikasnost. Kao glavni razlog navodi 'prljavu' energiju kojom BiH obiluje.

- S obzirom da imamo uglja, odnosno 'prljave' energije, očito nećemo nekad uskoro preći na veće investicije u obnovljivu energije. S tim u vezi, nema potrebe da ulažemo u nove blokove i termoelektrane, potrebno je napraviti energetski efikasnijim postojece. Imamo veliki hidropotencijal i to treba iskoristiti na pametan i okolišno prihvatljiv način, tj. investirati u protočne hidroelektrane. Također, BiH ima veliki potencijal energije sunca, vjetra kao i geotermalne energije. Bitno je napraviti odgovarajuce tržisne mehanizme za investiranje u obnovljive izvore energije - kaže Mehinović.

Najbolji primjeri u regionu i Evropi

Prema riječima Hamida Mehinovića, Hrvatska nam može poslužiti kao najbolji primjer u smislu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, jer su oni jako puno toga posljednjih godina uradili.

- Kod njih se politike već kreiraju oko obnovljive energije i energetske efikasnosti, dok se to kod nas skoro pa i ne spominje. Srbija je također dosta toga uradila i dalje radi. Lično uzimam uvijek Njemačku kao primjer, jer je, po mom misljenju, prva u vodećim tehnologijama i održivim politikama. Kao primjer navodim izdavanje dozvole za malu solarnu elektranu, koja bi se postavila na krov privatne kuće. U Njemačkoj tu dozvolu možete dobiti za dan, dok kod nas ta procedura traje čak i do godinu dana - priča Mehinović.

Evropski plan za energetsku efikasnost

Evropska unija usvojila je energetsko-klimatski paket politika i zakona koji se zasniva na dva glavna cilja: zakonski obavezno 20 posto učešća obnovljivih izvora energije do 2020. i povećanje energetske efikasnosti za 20 posto u istom periodu.

Evropska komisija je u martu 2011. godine usvojila ‘Plan za energetsku efikasnost 2011’, budući da je energetska efikasnost najvažniji dio evropske energetske strategije i put ka pametnom i održivom ekonomskom rastu koji podrazumijeva štedljivu privredu. Energetska efikasnost je jedan od najisplativih načina za poboljšanje sigurnosti opskrbe energijom i smanjenja emisija stakleničkih plinova i ostalih zagađivača.

- Energetska efikasnost se može na mnoge načine posmatrati kao najveći evropski izvor energije i najveći razlog zašto je Evropska unija postavila cilj za uštedu od 20 posto potrošnje primarne energije do 2020. Poduzeti su značajni koraci ka ostvarenju cilja - osobito u kućanskim aparatima i zgradarstvu - kaže Mehinović.

On dodaje da je, ipak, nedavno Evropska komisija ukazala na to da je EU na putu kako bi se postigla samo polovica od 20 posto.

- Stoga EU treba odmah djelovati, kako bi se postigao ovaj cilj - kaže Mehinović.

(DEPO)

 

Napomena: Ukoliko želite biti redovno informisani o sadržajima AGRO-EKO Magazina, podržite nas Vašim like-om na naš FB Fanpage. Hvala!

 

{facebookpopup}

 

 


 

Nasumični sadržaj