'Glas prirode – grupa ljudi koja želi živjeti u saglasnosti s prirodom' – nije samo virtuelna grupa na najpopularnijoj društvenoj mreži – to je grupa stvarnih ljudi okupljenih oko plemenitog cilja: suživota sa prirodom.

Pokretač ovog projekta je Marjan Arsenov, koji je sa nekolicinom prijatelja došao do zajedničkog shvatanja da je život u prirodi opcija koja najviše daje, a onda su se okrenuli tome da nađu još ljudi sa kojima bi podijelili sličnu viziju. Usljed te potrebe se pojavio 'Glas prirode' koji je spojio sva znanja koja su do tada gajena – u jednu cjelinu koju bi mogli nazvati 'život u prirodi'.

Želeći saznati više o ovom projektu, te čitaocima približiti suštinu postojanja i aktivnosti ovog projekta, obratili smo se grupi. Osnivač projekta uveo nas je u temu: život u prirodi – "Svakako, to bi bio sretan život za sve koji bi bili spremni, voljni da istraže suživot sa prirodom. Kada bi svi ljudi živeli u saglasnosti sa prirodom, bilo bi jednostavno ostvarivo da svako ima čistu vodu, da svako ima zdravu hranu, da svako ima dom, da svako ima grejanje kad je potrebno. da ljudi prestanu ubijati životinje, da život bude pun radosti (da ljudi imaju slobodnog vremena za druženje, život…). Rešenja za sve probleme postoje i većina bi se mogla rešiti u roku od mesec dana do pola godine, samo što ljudi nisu svesni rešenja. Naše je da ih promovišemo, informišemo ljude i sami ih lično primenjujemo.

Malo ko je svestan da je 50% životnih vrsta na zemlji nepovratno izgubljeno u zadnjih 150 godina, treba se stati sa sečom amazonske šume, opet malo ko zna da se ona najviše seče zarad gajenja krava na tom prostoru a ona završe u McDonalds sendvičima, Stop konzumiranju McDonaldsa i eto stopa i za seču amazonske šume. A samim prestankom jedenja mesa, zdravlje ljudi se značajno poboljšava, plus preko 50% pijaće vode se sačuva, jer na životinje ne ide samo ona voda koju one popiju već i voda za pranje obora itd. Gradovi se hrane sa njiva koje se prskaju, to traje već decenijama i nekad čiste podzemne vode Vojvodine su postale zagađene tim hemikalijama i nepodobne za piće. Čim ljudi počnu da uzimaju hranu od ljudi sa sela koji prave organsku (ne prskanu) hranu, odmah će se značajno smanjiti zagađenje polja. To je sve lančano povezano i rešenja ima. Kažemo imamo problem beskućnika? Kako je to moguće kad je kuće moguće graditi zemljom koja je pod našim nogama? Brda su prazna,i prelepa za život, mi smo i sami otišli u brda, ko želi - moze posetiti uveriti se!"

Prednosti života u prirodi

Svi mi imamo određene zamisli kako bi izgledao život u prirodi, pretpostavke temeljene na provedenim kampovanjima, izletima. Da li su naše pretpostavke tačne, uporedite ih sa stvarnim iskustvima i znanjem koje prenosi Panter Divlji (kako zovu osnivača grupe):

"Probaću da približim prednosti života u prirodi: Planinska voda je besplatna (izvori, potoci, rečice) a nesumjivo odličnog kvaliteta, tako da je to veliko rasterećenje kad znate da voda koju unosite je dobra za vas, plus ne brinete o računu ako zalivate baštu i slično. Samoniklo bilje, kao što mu i ime kaže, samo niče, nemate rada na njemu, samo ga pokupite i eto hrane, čajeva. Voće koje posadite vam je besplatno, jedino vam zemlja treba, ali to mozete kupiti i sa 500 eura (pola hektara) dovoljno za stotine voćaka, krenite sada i imajte besplatnu hranu za 3 godine, do kraja vašeg života, a drveće će rasti i davati stotine mladica svake godine koje možete takođe saditi ili poklanjati onima koji nemaju. Što su placevi dalje od velikih gradova to su jeftiniji, nekad je teško pronaći dobar plac al grupa je zato tu, da oni koji su već u prirodi dobiju komšije, ti ljudi pomažu one koji žele da dođu tako što ih upoznaju sa ljudima koji prodaju,itd.

Mi trenutno na placu imamo janerike (šljivice) jabuke, kruške, šipurak ,orah, dren i tako - tu još po nešto. A u planu je da posadimo stotine voćaka na proleće,i to vrlo raznoliko i žbunje između njih, princip poznat kao šuma hrane (food forest). Drvo za ogrev sakupljamo iz okoline, raketna termoakumulaciona peć štedi drva, tako da uz nju je potrebno i manje od pedeset posto ogreva koje bi inače trošile klasične peći. Plus, nadamo se uskoro da napravimo i ravni solarni grejač vazduha, koji je jeftin i lak za gradnju.

Mi se još bavimo i eko gradnjom, tako da trenutno ne stižemo toliko da sakupljamo hranu i da je prodajemo ali i to će vremenom doći na red.

Izgradnja doma treba svima biti moguća, cene su visoke ako kupujete materijal, ali šta ako gradite sa onim što vam pod nogama? Zemlja, kamen i materijali poput trske, bala, slame koji su takođe vrlo jeftini? Onda i kuća postaje vrlo dostupna!", navodi Arsenov i dodaje:

"Život je postao težak jedino zbog načina na koji ljudi žive"

"Život je postao težak jedino zbog načina na koji ljudi žive, promena može nastupiti jedino ako smo mi sami spremni da istražimo i isprobamo druge mogućnosti. Sva hrana potiče iz prirode, U šumama se može naći divlje voće koje samo raste, žbunovi takođe (maline,kupine..) samoniklo bilje, pečurke, ogrev je na dohvat ruke, a postoje stvari kao što su i pasivno solarne kuće (jeftine solarne kuće). Većina ljudi i ovome ne zna, to se zaboravilo, ali ta rešenja postoje kao i mnoga, mnoga druga. Ljudi su danas počeli da se udružuju u zajednice koje sire znanje o permakulturi,a to je ono i ćime se mi bavimo. Pemanenatna agrokultura je rad sa zemljom, biljem na način na koji to priroda radi, vrlo malo rada za maksimum rezultata i sto je najbolje to je zdrav način postupanja prema okolini. Ovo i mnoge druge stvari su takođe i tema na našim druženjima".

Reakcije javnosti

Kako je naš region karakterističan po odbijanju promjena i svih oblika novina, zanimalo nas je kakva je reakcija javnosti na pokret 'Glas prirode', te eventualna podrška koju su dobili kako bi adekvatnije implementirali svoj projekat u stvarnom životu:

" Javnost je prilično zainteresovana, više puta je pisano u novinama o nama, takođe nas redovno posećuju televizije, za sada je bilo oko sedam poseta tv ekipa, a na internetu mnogi sa radošću prenose vesti koje objavimo, da možemo reći da su vrlo pozitivne reakcije što nas naravno raduje", kaže Arsenov. Na naše pitanje šta je potrebno pružiti ljudima kako bi shvatili prave vrijednosti, navodi:

"Još je to sve dosta nepoznato većini, ali znanje je kao šumski požar, kad se jednom oslobodi on se širi sa osobe na osobu, ili da kažemo - ako je u nekoj sobi bio mrak stotinu godina, u jednoj sekundi taj mrak nestaje čim se sveća upali. Tako da je moje mišljenje da samo treba demonstrirati koncept tako da bude vidljiv i on će postati poznat, a to se upravo dešava."

"Možda zvuči nestvarno ali je zapravo vrlo jednostavno"

"Krajni cilj je dobar život, pun radosti, prestanak zagađivanja planete, prestanak zlostavljanja životinja, da svako ima vodu, hranu, dom, toplinu zimi, vreme za igru. Ovo možda zvuči nestvarno ali je zapravo vrlo jednostavno - svako može stupiti u kontakt sa ljudima koji rade permakulturu, koji rade eko gradnje,koji se bave besplatnim i jeftinim energijama - tu smo, radimo, demonstriramo, postavljamo video o svemu, a primamo i goste da mogu videti uživo raketnu peć, baštu kako funkcioniše, eko gradnje i sve ostalo čime se bavimo. Ljudi mogu kampovati kod nas i steći iskustvo boravka u prirodi, sve se ide korak po korak i to je to.

Na primer, zasto bi mladi par morao ujutru da odlazi iz doma, da ceo dan radi, da se ne vide do uveče, da bi onda imali svega par sati i opet na spavanje pred novi radni dan? Zašto ne bi provodili većinu dana zajedno ili družeći se sa prijateljima ako jeste moguće da se za par sati obezbedi za život a to jeste. Zbog čega mislimo da je ekonomičnije da neko drugi posadi jabuku, drugi ubere, treći naslaže u gajbu, da se to vozi u hladnjaču, da se preveze u grad, da se stavi u hladnjaču, da se izveze na pijacu, da tada mi uzmemo, umesto da izađemo u dvorište i uberemo?"

Čini vam se rješenjem? Probajte, možete samo dobiti, ne i izgubiti. Aktivnosti grupe možete pratiti putem društvene mreže Facebook 'Glas prirode – grupa ljudi koja želi živeti u saglasnosti s prirodom', a cijeli projekat će biti ispraćen i knjigom 'Misija duše' autorice Vesne Popov.

Fotografije 'Glasa prirode' možete pogedati ovde, ovde i ovde.

Agro-Eko Magazin