Kvinoja (Lat. Chenopodium quinoa) je u Evropi alternativna žitarica dok u Južnoj Americi majka žitarica. Još pre 5000 godina kvinoja je kultivisana na području Perua, Čilea i Argentine. Uz kukuruz, bila je jedna od dve osnovne prehrambene namirnice u carstvu Inka. Peru i Bolivija su najveći proizvođači kvinoje, iako se ova biljka uzgaja i u SAD-u, Indiji, Japanu te nekim afričkim i evropskim zemljama. Otporna je na različite agroekološke uslove, te se može uzgajati na područjima različitog klimata.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) proglasila je 2013. godinu "međunarodnom godinom kvinoje", s ciljem skretanja svetske pažnje na ovu važnu namirnicu.

Iako se kvinoja smatra žitaricom, ona je zapravo pseudožitarica, srodna cvekli i spanaću.

Njeno lišće ima vrednost zelenog lisnatog povrća, pa se može jesti kao blitva.

Sastav kvinoje i uticaj na zdravlje

Kvinoja ima visok nivo belančevina i smatra se dobrim izvorom svih esencijalnih aminokiselina.

Udeo aminokiseline lizin, koja je inače neuobičajena za žitarice, omogućuje rast i regeneracijutkiva. Omega-3 i omega-6 masne kiseline mogu sprečiti bolesti srca i krvnog sistema.

Za antioksidativna svojstva ove namirnice zaslužan je visok nivo vitamina E, uz minerale mangan i bakar. Značajan udeo magnezijuma i riboflavina (vitamina B2) pomaže u borbi s migrenama. Osim vitamina B2, sadrži i ostale B-vitamine, a dobar je izvor i fosfora, kalijuma i cinka. Izuzetno bogata gvožđem kvinoja zadovoljava gotovo polovinu preporučenog dnevnog unosa ovog minerala.

Ova žitarica je idealna za regulaciju probave, jer sadrži mnogo netopljivih vlakana koja pospešuju pražnjenje creva i štite od bolesti debelog creva.

Topiva vlakna smanjuju rizik od pojave žučnih kamenaca, snižavaju trigliceride i štite od kancerogenih oboljenja. Redovnom konzumacijom integralnih žitarica smanjuje se i rizik od pojave dijabetesa tipa 2.

Kvinoja ima nizak glukozni indeks i ne povećava nivo šećera u krvi, zbog čega je posebno pogodna za dijabetičare.

Ne sadrži gluten i ne izaziva alergijske reakcije, zbog toga pogodna je za ishranu alergičara i odojčadi. Zbog visokoproteinskog sastava kvinoja bi trebala biti neizostavna u vegetarijanskoj i veganskoj prehrani jer je idealna kao nadoknada za meso.

(autor: MSc Ivana Trifković / Agro-Eko Magazin)