Biljka aronija spada u grupu jagodastog voća. U prirodnim populacijama rasprostranjena je u Kanadi i u južnim delovima SAD, gde je poznata pod nazivom chokeberry tj. gorka bobica. Često se koristi i kao ukrasna biljka u parkovima jer je prilagodljiva kiselim i siromašnim zemljištima.

Kasnije je preneta u Rusiju, gde je naišla na vrlo povoljne uslove za svoj razvoj zbog čega se smatra korisnom za uzgajanje. Iz Rusije se proširila u zemlje istočne Evrope i Nemačku gde su u istočnim provincijama podignuti zasadi od nekoliko stotina hektara.

Uspešno se gaji u oblastima oštre kontinentalne klime, na kiselim, peskovitim, siromašnim i vlažnim zemljištima. Veoma je otporna na hladnoću, uspeva čak i kada se zimske temperature spuštaju ispod -36 stepeni uz veliku količinu padavina. Prilagođava se lako i u blažim klimatskim uslovima, a takođe uspeva i na terenima koji su veoma zagađeni industrijskim otpadom.

Aronija je višegodišnji žbun, koji ako je dobijen iz semena dostiže i 4 m visine, dok biljke razmnožene vegetativno, rastu 1-1,5 m visine na peskovitim terenima, odnosno 2-3 m na bogatijim zemljištima.

Plodovi su bobice, okruglasto do spljoštenog oblika, tamnoplave tj. skoro crne boje.

Sortiment aronije nije tako brojan i u proizvodnji se nalazi mali broj sorti, koje su uglavnom selekcionisane u zemljama istočne i severne Evrope.

Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa. Plodovi aronije se održavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Aronija nema prirodnih neprijatelja, pa je ne treba prskati zbog čega spada u zdravu hranu.

Plod aronije sadži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijane, katehine), toliko da je mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga plod aronije je veoma koristan kao preventiva protiv malignih oboljenja, pročišćava organizam od štetnih materija i teških metala. Sadrži riznicu vitamina, vitamin C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minaralnih materija tu su kalcijum, kalijum, gvoždje, molidben, mangan, fosfor i jod.Sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Lekovita svojstva aronije su višestruka, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrene, povoljno deluje na želudac i creva, snižava povišen krvni pritisak, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija. Ima veliki uticaj na jetru i žuč, pročišćava ih i omogućava njihov pravilniji rad.

Reguliše pravilan rad i izlučivanje hormona štitne žlezde, kao i rad pankreasa, pa moze biti korisna u lečenju dijabetesa. Aronija podstiče i zarastanje rana, usporava starenje organizma i kože, sprečava nastanak bora.

Najčešće se upotrebljava u sušenom obliku ili kao sok, pa ukoliko u vrtu imate slobodno mesto, ne bi bilo loše zasaditi ovu biljku. Pored svog lekovitog svojsva, može biti i ukrasna biljka, jer prelepo izgleda u proleće kada cveta, a i u julu kada je okićena plodovima.

Severnoamerički indijanci koristili su aroniju za ishranu tako što su plodove  sušili i mleli, pa ih kombinovali sa mesom i pogačama. Sveže plodove upotrebljavali su najčeše kao lek za stomačne tegobe, a čaj od listova aronije za vidanje rana. Danas je prisutna tendencija da se o aroniji govori kao o biljci budućnosti.

(Ana Ratković, Aleksandar Milanović)