Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Pčelari iz Srbije i Hrvatske za apiterapiju u ponudi ruralnog turizma

api komoraLoša godina za pčelare kakvu ne pamte decenijama, za posledicu će imati poskupljenje meda u Srbiji. Nepovoljne vremenske prilike u maju poremetile su ispašu, pa meda, kada se potroše prošlogodišnje zalihe, neće biti dovoljno.

U Bačkom Novom Selu, na samoj granici sa Hrvatskom, pčelari iz dve zemlje razmenili su iskustva, ali i razgovarali o mogućnostima da apiterapija, odnosno lečenje pčelinjim proizvodima, postane deo redovne ponude ruralnog turizma.

San koji okrepljuje, tim rečima Jozef opisuje boravak u neobičnoj drvenoj kućici koju naziva "pčelinja klinika". To je njegov način primene apiterapije, odnosno medicinske upotrebe pčelinjih proizvoda, i po tome je jedinstven u Srbiji.

"Ispod mene se tu nalaze četiri košnice sa puno pčela i iznad ovde kad boravite, jako se ljudski organizam oporavlja, bolje se oseća posle boravka ovde", kaže Jozef Gašparovski, iz Bio pčelinje klinike, iz Bačkog Novog Sela.

Voljan je da to iskustvo podeli, kao i da ga ponudi turistima koji se opredele za ruralni turizam i time pomogne opstanak sela.

"Bačko Novo Selo, kao i sva druga mesta u našoj zemlji, jednostavno gubi stanovništvo. Mladi ne ostaju ovde zbog toga što nemaju perspektive za zapošljavanje i tako dalje"; dodaje on.

Apiterapija mogla bi, kaže, biti dodatni sadržaj, uz istorijske spomenike, prirodne lepote i lovišta u okolini Bača. Budući da dele probleme, na svoje gazdinstvo pozvali su kolege sa druge strane granice da podele i ideje.

"To je kod nas tek u začetku, u povojima. Do sad maltene nema ništa. Zbog toga smo danas ovde, jer i mi razmišljamo o tome. Imamo jako dobar položaj pčelinjaka na samom ulasku u Park prirode "Kopački rit" i razmišljamo tamo postaviti kućice u koje će ljudi moći doći se odmarati", kaže Stjepan Gajer, pčelar iz Višnjevca.

Za same pčelare, međutim, ove je godine bilo malo užitaka. Tako nepovoljnu situaciju ne pamte ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji.

"Ja pčelarim 18 godina i stvarno, ovo je nezapamćena godina, jako loša što se tiče pčelarenja. U odnosu na prošlu godinu, mislim da je od 60 do 70 odsto manje meda u Zapadnobačkim okrugu. Mislim da će cena meda da ode gore jer ga nema", rekao je Rade Stevanović, iz Društva pčelara "Dunav", iz Apatina.

Kada se tome dodaju stalni problemi sa pesticidima i trovanjem pčela, pa i široka rasprostranjenost lažnog meda na težištu, rizik za pčelarstvo raste. Pomoć države ne očekuju, ali bi im, kažu, dobro došla. Baš kao i mogućnost da uz apiterapiju učestvuju u ruralnom turizmu.

Agro-Eko Magazin / izvor: N1


 

Nasumični sadržaj