U svetskoj kuhinji koristi se već decenijama, a poslednjih nekoliko godina rukola je postala pravi hit u domaćoj ishrani. Ova mediteranska biljka bogata je vitaminima, a posebno je značajna u prevenciji raka dojke!

Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično cele godine.

Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljišta treba da su neutralne reakcije mada može da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, i ima prednost da joj vetroviti uslovi ne smetaju.

Gajenje rukole je veoma lako i jako brzo pristiže za berbu, za oko 40 dana. Sa njom nema problema u pogledu bolesti i osim buvača nema ozbiljnih štetočina.

Osnovna obrada se izvodi na dubinu od 20 cm, ali predsetvena priprema mora biti jako kvalitetna zato što rukola ima izuzetno sitno seme, a gotovo se isključivo proizvodi iz semena. 

Đubri se sa oko 60-80 kg/ha azota, isto toliko fosfora, a zahtevi za kalijumom su nešto veći oko 100-120kg/ha. 

Setva rukole može početi rano u proleće, sredinom marta a zatim se seje sukcesivno svakih sedam dana kako bi i pristizanje zelenih listova bilo produženo čak do zimskih meseci.

Seje se na razmak redova oko 25 cm a u redu 3-5 cm pri čemu se troši oko 1,5-2 kg/ha semena. 

Od mera nege treba primeniti samo zalivanje i redovno suzbijanje korova.

Berba listova počinje formiranjem rozete. Berba može ići pojedinačno ( beru se listovi) ili se čupa čitava rozeta. 

Prinos zelenog lista se kreće od 20-25 t/ha. 

Kao salata, ali i dodatak supama i čorbama, rukola se koristi u brojnim svetskim kuhinjama. Pored prepoznatljivog ukusa, smatra se odličnim antioksidantom, a krase je i brojna lekovita svojstva.

Iako se u svetskoj kuhinji koristi već decenijama, rukola je poslednjih nekoliko godina postala pravi hit u domaćoj ishrani. Reč je o mediteranskoj samonikloj zeljastoj biljci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja... Ima blago-gorak ukus i za razliku od divlje, kultivisana rukola je krupnija i nije gorka. Bogata je vitaminom C, karotenom, vitaminima B-kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i bakrom. Sastoji se uglavnom od vode i ima dosta ugljenih hidrata i belančevina. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiče na zdravlje i smanjuju rizik od mnogih bolesti. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke.

Šta leči rukola

Ova biljka ima brojna lekovita svojstva. Stručnjaci ističu da rukola čuva srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti i sadrži materije koje imaju antikancerogena svojstva. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja. Osim toga, rukola čisti krv, pospešuje lečenje bolesti jetre i smanjuje rizik od raka dojke. Bez obzira na to što ima specifičan ukus, najbolje je da se konzumira presna, u salatama, mada zadržava lekovita svojstva i pri kuvanju.

Kako da koristite rukolu u kuhinji

Rukola je na pijacama prisutna od maja do oktobra, a njena tamnozelena boja listova ukazuje na to da je sveže ubrana. Najbolje je da se iskoristi odmah posle nabavke jer stajanjem gubi hranljive sastojke, posebno vitamin C. Čuvajte je u frižideru, u hermetički zatvorenoj posudi, najduže tri dana.

Recept: Salata od rukole

Sastojci:

• 1 manja glavica zelene salate puterice (ili po polovina puterice i reckave salate)
• 1 glavica radiča
• 100 g rukole
• 1 kašika balzamiko sirćeta
• 2 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja
• morska so
• 50 g narendanog parmezana

Priprema: Oprati i usitniti salatu, radič i rukolu, posoliti, sipati ulje, sirće i sve posuti parmezanom.

(izvor: Lisa.rs)