Pored visokog tehnološkog napretka u modernoj poljoprivrednoj proizvodnji današnjice štetočine su i dalje stalni problem u poljoprivrednim usevima. Ukoliko se uzme u obzir činjenica da je intezivnom upotrebom pesticida odnosno hemijskih sredstava izazvan čitav niza konsekvenci kako za zemljište, tako i za proizvedenu hranu, upotreba NE-hemijskih sredstava je u potpunosti opravdana. Jedna od takvih metoda ili mera u zaštiti bilja je feromonska klopka.

Napad štetočina je redovna pojava u usevu i može dovesti do umanjenja prinosa i do 30% u zavisnosti od biljne vrste, a na drugoj strani prekomerna upotreba hemijskih sredstava izaziva ozbiljne posledice za ekosisitem, tako da je upotreba feromonskih klopki u potpunosti opravdana.

Osnovna supstanca od koje i potiče sam naziv klopke su feromoni tj. izlučevine iz organizma insekata sa fiziološkim dejstvom na ponašanje insekata. Najčešći hormoni koji se koriste za ovu svrhu su seksualni i agregatni koji utiču na ponašanje insekata u usevu. Najčešći naziv za feromone koji se nalaze na klopci su atraktanti, koji imaju ulogu privlačenja insekata. S obzirom da se na klopku nanosi samo jedna vrsta feromona, samo ženski, samim tim će biti privučen samo jedan pol insekta, odnosno muški, što će zapravo dovesti do umanjenja parova insekata, a samim tim smanjenje potomstva odnosno novih jedinki insekata i njihovog štetnog dejstva u poljoprivrednim usevima.

Feromonska klopka može biti u različitim oblicima i od različitih materijala zavisno od vrste namene. Materijal od koga je klopka napravljena, plastika, guma, papir, impregniran je feromonom koji svojim mirisom privlači insekte koji na taj način dolaze u kontakt sa klopkom i bivaju u njoj 'zarobljeni' i sprečeni da nanose štetu usevu. Feromonske kolopke se veoma osetljive i veoma intezivno privlače insekte čak i kada su nanesene na podlogu u niskim gustinama. Često se koriste za otkrivanje prisustva egzotičnih štetočina ili za uzorkovanje, monitoring ili da se utvrdi prvo pojavljivanje štetočina u usevu.

U svetu su poznate tri metode korišćenja sintetičkih seksualnih hormona (feromona): 

1. Metod mamaca za masu mužjaka, čiji je cilj sakupljanje što većeg broja mužjaka,čime se smanjuje mogućnost sparivanja i oplodnje ženki.

2. Metod difuzije sintetičkih seksualnih mirisa u atmosferu sa ciljem zavaravanja mužjaka u nalaženju jedinki suprotnog pola.

3. Metod mamaca za osmatranje populacije.

Feromoni na različite načine privlače jedinke insekata:

-  bojama – vizuelni atraktanti (žute, plave, bele lepljive ploče);

- hranjivim mirisom ili oblikom - hranidbeni atraktanti (npr. višnjina muva);

- seksualnim mirisima - feromoni (obično se privlače mužjaci određene vrste)

Osnovna karakteristika bilo kojeg tipa mamaca je da su manje ili više specifični za delovanje na određenu vrstu ili njoj srodne vrste. Zahvaljujući tome u zaštiti bilja se koriste za praćenje aktivnosti insekata i određivanje momenata za njihovo suzbijanje. Takođe, mogu se koristiti i za izlovljavanje i smanjenje populacije štetočina, ako se postave u dovoljnom broju.

Neki od nedostataka feromonksih klopki su da mogu privući štetočine iz drugih useva i sa drugih parcela, a takođe su osetljive na loše vremeneske uslove, te njihovo dejstvo može biti umanjeno tako da u primeni ovog vida zaštite useva treba obratiti pažnju na fizičko pozicioniranje same klopke i obezbediti zaštitu za klopke za slučaj pojave atmosferskih padavina.    

Sve veća potreba za zdravstveno bezbednim proizvodima i smanjenjem upotrebe hemijskih sredstava u zaštiti bilja daje mogućnost širenja primene feromonskih klopki s obzirom da iste ne spadaju u konvencionalnu zaštitu useva koja uključuje intezivnu primenu pesticida. Savremena zaštita bilja, a pogotovo integralna i organska poljoprivreda ne mogu se zamisliti bez primene ovih proizvoda. Koriste se u svim granama biljne proizvodnje, na otvrenom i u zatvorenom prostoru. Takođe, primena feromonskih klopki doprinosi racionalnijem korišćenju pesticida, a time i očuvanju parazita i parazitoida, životne sredine i smanjenju rizika od ostatka pesticida u plodovima.

Agro-Eko Magazin / autor: MSc Ivana Trifković