Početak proleća i mesec april karakteriše setva povrtarski useva, ali i rataskog useva kukuruza (lat. Zea Mays) kao jedne od bitnih žitarica kako u ljudskoj ishrani, a tako i u ishrani životinja. Značaj kukruza kao poljoprivrednog useva je mnogostruk i u primarnoj proizvodnji i u prerađivačkoj industriji. Posmatrano sa agronomskog aspekta veoma je bitno pravilno izvesti sve faze u gajenju kukuruza zbog postizanja najboljih prinosa i kvaliteta roda. Prva faza nakon pripreme zemljišta je setva kukuruza.

Za postizanje što stabilnijeg prinosa preporučuje se setva dva do tri hibrida. Jedan hibrid ne može biti podjednako otporan na stresne faktore kao što su visoka temperature u vreme cvetanja, suše u vreme vlatanja, a to su prateće pojave u proizvodnji. Da bi usev bio što otporniji na pomenute stresne faktore dobro je kombinovati hibride različitih FAO grupa zrenja (FAO grupa zrenja označava dužinu vegetacije biljaka, tako da FAO 100 grupa zrenja ima dužinu vegetacije dva ipo do tri meseca, a svaka naredna grupa zrenja FAO 200, 300 itd. ima dužu vegetaciju za 5-10 dana). S tim u vezi neki od pogodnih hibrida su sledeći:

- FAO 500 i 600 grupe zrenja su pogodni za čuvanje kukuruza u klipu

- FAO 300 i 400 grupe zrenja za uslove proizvodnje sa niskom vlagom i ukoliko se zrno kombajnira

- FAO od 300 do 700 grupe zrenja su pogodni za veće površine od nekoliko desetina hektara, zbog smanjenja negativnih efekata suše

Kombinovanje hibrida vrši se po principu jedan red sejati jednu vrstu hibrida, a sledeći red drugu vrstu hibrida ukoliko se kombinuju dva hibrida za setvu. Takođe, je moguće sejati i dva reda jednog hibrida, pa dva reda drugog u slučaju da se seju veće površine od nekoliko desetina hektara.

Vreme setve kukuruza

Prva dekada aprila je najpogodniji period za setvu ove žitarice. Pošto je kukruz toploljubiva biljna vrsta potrebno da je da prilikom setve temparatura zemljišta bude 10-12 stepeni na dubini od 5-7cm. U našim agroekološkim uslovima kalendarsko vreme setve je period između 15 i 25 aprila. Značaj temperature zemljišta ogleda se u tome da ako seme dugo stoji u vlažnoj i hladnoj zemlji podložno je truljenju i napadu žičara što izaziva proređivanje useva, te stoga ne treba setvu obavljati ranije pre optimalnog roka.

Faktori koji utiču na proizvodnju i stabilnost prinosa:

Dubina setve

Kukuruz se seje na dubinu od 5-7cm, s tim što se na ivicama parcele ili uvratinama često seme poseje i pliće, što treba izbegavati, jer ako ne padne kiša posle setve takvo seme koje je plitko posejano podleže uticaju suše i propada.

Gustina setve

Broj biljaka po jedinici površine tj, gustina setve su veoma bitna komponenta prinosa. Gustinu setve tj. broj biljaka po jedinici površine određuje rastojanje biljaka u redu, a kod nas kukuruz se seje na međurednom razmaku od 70cm. Gustina setve treba da bude prilagođena potencijalu godine, nivou agrotehnike, potencijalu zemljišta na kojem se planira proizvodnja, potencijalu hibrida koji se seje. S tim u vezi, u godinama sa malo zimskih padavina u uslovima kada je najveća količina azota u proleće u površinskom sloju i ukoliko je njiva slabih mogućnosti (slaba plodnost) gustina biljaka treba da se smanji, odnosno primeniti minimalnu gusitnu za dati hibrid. Dalje, ukoliko je tokom zimskog perioda bilo dovoljno padavina i ukoliko se azotna hraniva nalaze na dubini od 60-90 cm, a njiva je visoke plodnosti sa visokim nivoom agrotehnike, preporučuje se gušća setva i primenjuje se najveća gustina za određeni hibrid. U povoljnim uslovima hibridi FAO 500 i FAO 600 grupe zrenja treba sejati na 70cm x 22-24.5cm, a u nepovoljnim uslovima na razmaku 70cm x 26-30cm. Dalje, hibridi FAO 300 i FAO 400 grupe zrenja u povoljnim uslovima treba sejati na razmaku od 70cm x 18-22cm, a u nepovoljnim uslovima na razmaku od 70cm x 22-24.5 cm.

Broj zrna za setvu

Pored gustine setve potrebno je odrediti i količinu zrna koju treba posejati. Broj zrna se određuje na sledeći način:

- Jedan hektar sadrži 10.000 m2. Kukruz se seja na međurednom rastojanju od 70 cm što je 0,7m.

- Ako jedan hektar predstavimo u vidu jednog dugačkog reda onda je 10.000 m2 : 0,7m = 14.285 m

Broj zrna u dugačkom redu od 14.285 metara odgovara broju zrna po hektaru.

Ukoliko se seme seja na razmaku od 22 cm (0,22m) broj zrna potrebnih za setvu računa se na sledeći način: 14.285 : 0,22m = 64.935 zrna po hektaru

Ukoliko se seme seja na razmaku od 20cm (0,2m) broj zrna za setvu se računa na sledeći način: 14.285 : 0,2m = 71.425

Nakon setve potrebno je izračinati sklop izniklih biljaka, a to se može izračunati na sledeči način:

- odmeriti 14.285 metara i izbrojati broj biljaka, zatim izbrojani broj biljaka pomnožiti sa 1000 (sklop u hiljadama biljaka po hektaru) i na taj način dobija se vrednost o sklopu izniklih biljaka.

Agro-Eko Magazin / autor: MSc Ivana Trifković