Tiha grabež

Tiha grabež je specifična i neprimetna, čak za iskusne pčelare.

Tiha grabež može biti i ispod podnjače da, kod jednodelne mreže, pčelama koje se nakupe ispod čak med donose pčele iz zajednice. Ovaj slučaj pratim danima na podnjači za skidanje polena i to na jednoj košnici. U delu gde je mreža jednodelna pčele čekaju da im druge iz košnice donesu hranu, podnjača ima jedan deo gde ne dihtuje lepo, ne može se zatvoriti, i tu je cirkulacija. Ovo se odvija bez borbe, mirno tiho i neprimetno. Primetio sam tako što sam video da kroz mali otvor izlaze sa zadnje strane; da su podnjače sve otvorene ne bi se primetilo dok se ne legne ispod. Zatvarajte podnjače!

Grabež

Grabež je nenormalna pojava koja se zapaža u vreme kada nema paše. Nastaje pod uticajem nagona za skladištenjem što većih zaliha meda. Najčešći uzrok i povod za početak grabeži je nevešt i nepažljiv rad pčelara. Ostavljanja previše otvorenih leta, ili njihovo prerano otvaranje, postojanje pukotina na podu zidovima i krovu košnice, držanje medišnih ili plodišnih satova napolje duže vreme u pčelinjaku, nepažljivo nalivanje sirupa u hranilice prilikom prihranjivanja, dugo držanje otvorenih gnezda prilikom pregleda u periodu bez paše.

U vreme kada nema medobranja, pčele od jačih zajednica lete okolo slabih i gledaju kuda mogu da uđu. Grabljivice, tuđica obično su starije pčele, već olinjale i pocrnele.

Kada grabež uzme maha, napadnuto društvo nije u stanju da se brani i sve se to svršava ubistvom matice i odnošenjem svih zaliha meda. Nisu retki slučajevi da se pčele napadnutog društva i same pridruže tuđicama u prenošenju meda. Ako pčelar ne preduzme blagovremene odgovarajuće mere, nagon grabljenja zahvata i druga društva i dolazi do žestokih međusobnih napada koji se završavaju uništavanjem mnogih pčelinjih društva. Tada pčele počinju da napadaju ljude, životinje i sve što tuda prolazi.

Simptomi grabeži su uznemireno letenje pčela ispred neke košnice, čak i posle uobičajenog vremena izletanja, veliki broj uginulih pčela ispred košnice, ima pune voljke meda u pčela koje izleću iz te košnice.

Radi otkrivanja grabljivog društva, pčele koje izlaze iz napadnute košnice zapraše se brašnom ili kredom, pa se utvrđuje u koju košnicu se vraćaju tako obeležene pčele.

Grabež nije samo krađa meda, veći je problem prenošenja zaraznih bolesti, obično sva napadnuta društva su slaba društva koja imaju možda čak i neku bolest.

Suzbijanje grabeži je u rukama pčelara, do njega zavisi da li će je imati. Jaka zdrava društva su obezbeđena od grabeži ako se vodi računa . Bolesna društva eliminisati, ne držati na pčelinjaku.

Kako se grabež zapaža?

Na leto napadnutog društva primećuje se borba pčela. Veliki broj pčela leti neposredno oko leta, ulazeći i izlazeći iz košnice, a često ponašanje pred letom košnice izgleda kao da se društvo roji.

Ponekad, umesto jako izraženog grabeža, pojavljuje se tiha grabež koja se često ne može lako zapaziti. Ova grabež se naročito javlja kada pčele tuđice ulaze u slabije društvo, ne na leto, već na neki drugi otvor na košnici, koji je nastao nepažnjom pčelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i sl.

Šta učiniti kad se grabež pojavi?

Prva mera protiv grabeži jeste sužavanje leta na košnici, tako da mogu samo po jedna ili dve pčele da ulaze i izlaze iz košnice. Ako ova mera ne pomogne , tada se ispred suženog leta, na poletaljki, stavi krpa natopljenja petroleumom, čiji će miris rasterati pčele tuđice.

Ako je grabež i dalje prisutna, onda je najbolje da se napadnuto društvo zatvori i prebaci u zatvorenu prostoriju i tamo drži dan-dva, ili se prenese na 4-5 km od pčelinjaka, gde se može odmah otvoriti leto, jer će se tada sve pčele (i tuđice) ujediniti u jedno društvo.

Kako efikasno sprečiti grabež?

Pomeranjem košnice sa svog mesta nekoliko metara a na njeno mesto stavljanje prazne bez ramova da bi ulaskom i izlaskom pčele se odvikle. Pomerenu košnicu odneti sa pčelinjaka ili eliminisati uzrok.

Čim se primeti grabež, ne dirati ni košnicu ni leto na njoj već odmah staviti neku staru zavesu preko prednje strane košnice i leta. Pčele neće moći ni da uđu ni da izađu u košnicu i sve će se uhvatiti u grozd. Uveče, kada odu tuđice, i kada se pčele u košnici povuku sa leta, skloni se zavesa, a preko leta se stavi novina, paralelno sa prednjom stranom košnice, leto se suzi za prolaz 1-2 pčele.

Agro-Eko Magazin / preuzeto od: Slobodan Jevtić