Kako povećati produktivnost i ostvariti dve berbe ili žetve u jednoj sezoni?

U poljoprivrednoj proizvodnji usevi se mogu podeliti na prethodne, glavne i postrne (naknadne). Glavni usev ima najduži vegetacioni period, pa se zbog toga najduže zadržava na polju, dok prethodni i postrni imaju kraću vegetaciju, te se seju ili sade pre ili nakon glavnog useva.

Postrna setva soje

U našim agroekološkim uslovima, soja se može proizvoditi u redovnim rokovima setve ili kao postrni usev. Nakon žetve ozimih strnina ostaje 90-120 dana, period koji se može iskoristiti za proizvodnju soje (za zrno ili za zelenu masu). Za ovu svrhu preporučuju se sorte čija je dužina vegetacije od 80-120 dana i ukoliko se poseje u prvoj dekadi jula, može se žnjeti polovinom oktobra. S obzirom da se seje tokom letnjih meseci kada je smanjena ili nedovoljna količina padavina potrebno je navodnjavanje da bi ovaj usev uspešno završio svoj vegetativni ciklus sa postizanjem maksimalnog prinosa. U početnoj fazi rasta zalivna norma je 30 mm, a kasnije 50 mm. Najpogodnije zemljište za ovakav uzgoj soje je lakšeg mehaničkog sastava, povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima, kao što je aluvijum, peskovita ilovača ili černozem. Veoma bitan faktor za proizvodnju soje kao postrnog useva je rok setve, svako zakašnjenje utiče na rast i razvoj biljke, kasnije će cvetati, formirati mahune, nalivati zrno.

Obrada zemljišta se sastoji u tanjiranju na dubini od 10cm, jer se smatra najracionalnijom agrotehničkom merom. Prinosi soje kao postrnog useva su od 2-2,5t/ha.

Postrna setva kukuruza

Na parcelama na kojima su gajeni stočni grašak ili grahorica, što je povezano sa benefitiom azotofiksacije karakteristične za mahunarke, preporučuje se gajenje kukuruza kao postrnog useva. Nakon žetve mahunarki treba obaviti oranje na dubini od 15cm, zatim predsetvenu pripremu zemljišta, setvu i nakon setve valjanje. Svrha valjanja zemljišta nakon setve je uspostavljanje boljeg kontakta semena i zemljišta zbog bolje iskorišćenosti vlage iz zemljišta koja je bitna za klijanje i razvoj semena. Nakon žetve mahunarki u zemljištu ostaju neiskorištena hraniva, jer mahunarke imaju sposobnost fiksiranja azota koji ostaje u zemljištu što je povoljna okolnost za setvu postrnog useva kukuruza. Setvu treba obaviti odmah nakon skidanja prethodnog useva, a to je kalendarski najkasnije do 15.06. Pogodni hibridi za ovu svrhu su iz grupe zrenja FAO100, FAO200, FAO300.

Postrna setva suncokreta

Suncokret kao postrni usev gaji se zbog vegetativne mase i silaže. Nema velike zahteve prema vlažnosti i 35-40% od ukupne količine vode zadovoljava potrebe suncokreta ukoliko se gaji za ulje. Setvu treba obaviti od početka jula na međuredni razmak 25-30 cm ukoliko se gaji za zelenu krmu. Setva se vrši na dubini od 5 cm. Pre nicanja semena preporučljivo je lagano drljanje poprečno na pravac redova čime se utiče na povećanje prinosa zelene mase za 30-40%. Kosidba suncokreta za silažu je u fazi cvetanja, a za zelenu krmu u fazi formiranja glava. Bitno je da hibridi koji se koriste za postrnu setvu imaju vegetativni period do maksimalno 105 dana.

Postrna setva heljde

Razlog zašto se heljda najčešće gaji kao postrni usev je nizak prinos ovog useva koji iznosi oko 2t/ha, tako da se kao glavni usev veoma retko gaji zbog ekonomske neisplativosti. Najčešće se gaje nakon skidanja ječma ili ozimog krmnog bilja.  Zahteva humidniju klimu odnosno klimu sa više padavina, jer je osetljiva na sušu i visoke temperature, posebno u fazi cvetanja i nalivanja zrna tako da je navodnjavanje obavezno. Što se tiče kvaliteta zemljišta nema prevelike zahteve. U našim agroekološkim uslovima u praksi se najbolje pokazala sorta heljde Novosadska.

Dve berbe ili žetve u jednoj sezoni

Prema dosadašnjim iskustvima agronomske prakse postrni usevi predstavljaju veoma bitan deo celogodišnje poljoprivredne proizvodnje, pre svega iz razloga racionalnog korišćenja zemljišta u pogledu hraniva, zatim pokrivenosti zemljišta s obzirom da golo zemljište bez useva biva narušeno erozijom, gubljenjem vlage isparavanjem, stvaranjem pokorice koja uzrokuje anaerobne uslove (bez kiseonika) u produktivnog sloju zemljišta kao i mnoge druge negativne pojave, a takođe bitno utiču na ekonomski momenat proizvodnje samim tim što golo zemljište ne može obezbediti nikakav prinos, dok setva ili sadnja postrnog useva daje mogućnost iskorišćenosti proizvodne površine u punom kapacitetu, a takođe i dobar prinos.  

Ivana Trifković MSc inženjer poljoprivrede, izvor: AgroInfoNet